Динкић је на конференцији за новинаре, на којој је представио резултате рада Министарства у првих пет месеци 2005. године, навео да би ове године требало очекивати и директне стране инвестиције у висини од две милијарде долара.

Он је подсетио да је Министарство финансија, у сарадњи са министарствима привреде и рада, запошљавања и социјалне политике, пре месец и по дана покренуло иницијативу за одобравање микрокредита за самозапошљавање и навео да се на конкурс јавило 7.212 особа које су тражиле укупно 7,35 милијарди динара микрокредита, односно приближно 92 милиона евра, при чему би запослили око 20.000 људи.

Министар је изразио задовољство одзивом грађана на овај конкурс и истакао да ће, с обзиром на буџетске могућности, бити решен што већи број захтева који су у складу са програмом економске политике Владе Србије.

Према његовим речима, из селекције за одобравање микрокредита за самозапошљавање искључени су сви захтеви који се односе на трговину и на такси услуге, имајући у виду чињеницу да у тим областима већ постоји довољна конкуренција, док је с друге стране акценат стављен на микрокредите за производне активности и услуге.

До сада је одобрена додела првих 940 милиона динара на основу 657 захтева, на основу чега ће бити отворено 4.245 нових радних места, навео је Динкић и прецизирао да је критеријум за доделу кредита био што нижи износ улагања потребан за отварање једног новог радног места.

До 10. јуна биће припремљена званична одлука, која ће до 15. јуна бити уручена свим подносиоцима захтева, објаснио је министар. Он је напоменуо да микрокредити за самозапошљавање, који су овим приликом додељени, предвиђају запошљавање пет или више особа у новооснованим фирмама, које су дужне да се региструју у року од највише два месеца.

Динкић је навео да је процедуром конкурса предвиђено да сви којима су одобрени микрокредити у наредних 60 дана Фонду за развој доставе доказе да су у међувремену регистровали делатност, доказ да су из евиденције Националне службе за запошљавање избрисали а у новорегистрованој фирми запослили пет или више радника, а такође морају да поднесу и одговарајући документ за обезбеђење кредита у складу са условима из програма. Новац који је одобрен за микрокредитирање уплаћује се одмах након што они којима су одобрени кредити доставе сва документа, додао је министар.

Он је подсетио да у периоду коришћења кредита, који у овом случају износи пет година са годину дана почека, каматна стопа износи свега један одсто на годишњем нивоу, а особе којима је кредит одобрен морају да одрже исти број запослених у фирми.

Динкић је објаснио да ће на основу истог конкурса за микрокредитирање самозапошљавања следећа селекција бити извршена 15. јуна када ће бити одобрено нових 620 захтева. Он је навео да се, с обзиром на то да ће приликом ове селекције бити разматране оне молбе којима је предвиђено отварање четири и више радних места, очекује отварање нових 2.480 радних места, што са претходном селекцијом даје суму од 6.725 људи који ће бити запослени до краја овог лета.

Највећи број захтева за микрокредитирање био је из области агроиндустрије у којој је планирано отварање приближно 1.000 нових радних места, затим из области туризма и угоститељства, где ће бити отворено 518 радних места, следе дрвна индустрија са 445 радних места, текстилна са 444, док ће у области услужних делатности бити отворено 731 ново радно место, нагласио је министар.

Он је истакао да је циљ Владе Србије да се кроз овај програм за микрокредитирање самозапошљавања, као и програм за развој за запошљавање у региону Бора, Крагујевца и Врања, до краја 2005. године запосли више људи у односу на прошлу годину.

Један од основних циљева економске политике Владе Србије је очување макроекономске стабилности уз привредни раст у износу од четири до пет одсто на годишњем нивоу, рекао је Динкић.

Он је оценио да је за очување макроекономске стабилности неопходно наставити програм Министарства финансија за буџетску штедњу.

У првих пет месеци ове године Србија је по први пут у историји модерних јавних финансија остварила суфицит у буџету, и то у висини од приближно 650 милиона динара, навео је министар и прецизирао да је, гледано по месецима, дефицит остварен само у фебруару и марту.

Динкић је нагласио да је планирано да до краја године буџетски суфицит пређе ниво од три милијарде динара. Расходи у мају ове године били су за милијарду и по динара нижи у односу на април, док су приходи у буџету приспели од наплате пореза на додату вредност у првих пет месеци виши за 44 одсто у односу на исти период прошле године, када је порез наплаћиван по основу пореза на промет, указао је министар и истакао да је увођење ПДВ-а утицало и на раст извоза, који је у прва четири месеца ове године виши за 51 одсто у односу на исти период претходне године.

Према његовим речима, значајан раст прихода остварен је и од пореза на добит предузећа.

Такође, за разлику од прошле године, када је увоз цигарета био значајан, ове године то није случај, с обзиром на то да је увоз опао за 30 одсто јер се иностране марке цигарета производе код нас, рекао је Динкић. Он је додао да је наплата акциза на домаће цигарете порасла за 85 одсто у првих пет месеци у односу на исти период прошле године, што значи да је приватизација фабрика у Нишу и Врању била јако добар потез.

Говорећи о јавним финансијама у Републици Србији, Динкић је подсетио да је током првих пет месеци 2003. године буџетски дефицит износио 12,5 милијарди динара, у првих пет месеци прошле године износио је 7,8 милијарди, док у првих пет месеци ове године имамо суфицит од 650 милиона. Позиција буџета значајно је боља у односу на претходне године.

Боља позиција буџета омогућиће обарање каматних стопа, тако да су каматне стопе на обвезнице трезора на рекордно ниском нивоу од само 17,9 одсто, док је пре шест месеци каматна стопа износила између 21 и 22 одсто, навео је министар финансија.

Он је објаснио да боља буџетска позиција истовремено отвара простор и за субвенције када је реч о стамбеној изградњи, тако да су у плану стамбени кредити за младе брачне парове до 45 година старости. Динкић је изразио очекивање да ће, након усвајања ребаланса буџета у јулу и покретања посебног програма за субвенционисање стамбених кредита, ниво отплате кредита бити знатно снижен, при чему ће такође бити продужен и период отплате кредита са 20 на 30 година.

Министар је напоменуо да су највећи расходи буџета Републике Србије за Фонд пензионог осигурања запослених и износе готово 31 милијарду динара у првих пет месеци ове године. Он је објаснио да је Влада Србије због тога одлучила да убрза реформу пензионог система, а Министарству рада, запошљавања и социјалне политике наложено је да до краја месеца начини предлог измена и допуна Закона о пензионом осигурању који ће предвидети постепену реформу пензионог система до 2009. године и утврдити минималну пензију која би омогућила сигурност најсиромашнијих пензионера.

Динкић је најавио да ће до краја јула у скупштинску процедуру ући и закон о добровољном пензионом осигурању, који ће институционално омогућити оснивање приватних пензионих фондова.

На другом месту по нивоу расхода из буџета Републике Србије налази се Војска СЦГ, која у расходима учествује са приближно 18 милијарди динара расхода у првих пет месеци 2005. године, навео је Динкић.

Министар је изразио незадовољство начином на који се троши војни буџет, који према плану за ову годину износи око 43 милијарде динара.

План реформе Војске касни, истакао је Динкић и додао да је планирано да се ове године обезбеде плате за 24.200 професионалних војника и 11.262 у цивилном саставу, док је било предвиђено да се број цивилних лица у ВСЦГ смањи за приближно 5.300 људи.

План за смањење броја цивила у војсци који је требало да буде остварен у првом кварталу ове године није спроведен, указао је министар и нагласио да ће због тога трошкови за плате бити већи од планираних за око 550 милиона динара.

Предвидели смо да након смањења броја цивила у ВСЦГ повећамо заиста ниске плате официра, модернизујемо опрему и наоружање, али то нисмо могли да спроведемо због тога што је њихов број, који процентуално износи приближно 40 одсто, остао исти, што није забележено ни у једној другој земљи, навео је Динкић.

Он је најавио да ће од председника Владе Србије Војислава Коштунице и од председника Републике Србије Бориса Тадића затражити хитан састанак са представницима војног врха, на коме би био размотрен неодговоран начин на који Војска користи буџетска средства, и додао да ће буџетска инспекција данас почети контролу рада финансијске службе ВСЦГ.

Према његовим речима, извоз Републике Србије за прва четири месеца ове године износио око 1,370 милијарди долара, док је у истом периоду увезено робе у вредности од 2,830 милијарди долара. То значи да је укупан трговински дефицит износио око 1,460 милијарди долара или за трећину мање у односу на исти период прошле године.

Динкић је нагласио да је извоз у прва четири месеца ове године већи за 51 одсто у односу на исти период претходне године, док је увоз нижи за 6,4 одсто. Он је изразио уверење да ће бити премашена пројекција раста извоза на годишњем нивоу у висини од 25 одсто.