Божовић је, на конференцији поводом Дана животне средине, истакла да је Србија одговоран партнер међународној заједници и да је подношењем националних циљева смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште, као прва држава у региону и међу првих 10 на свету, као и ратификацијом Париског споразуму као друга земља у региону, показала спремност да пружи свој допринос.

Србија је истовремено једина у региону која је у своје националне циљеве смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште уврстила питање погођености и адаптације, рекла је она.

Божовић је додала да је Србија ратификовала и Доха амандман и Кјото протокол чиме је затворила круг законодавних аката потребних за испуњење обавеза према међународној заједници.

Конференцију посвећену климатским променама отворила је председник Скупштине Србије Маја Гојковић која је том приликом поручила да однос свих људи на планети према природи мора бити одговорнији, будући да климатске промене не познају државне границе.

Гојковић је нагласила да није довољна само свест о потреби да се штити природа, већ морамо да предузмемо и конкретне мере како би живели у хармонији са њом.

Данас смо више него икада раније суочени са експлоатацијом природних ресурса и климатским променама, што ће све заједно наметати питање права човека на живот у здравој животној средини, упозорила је она, истакавши неопходност да сви разумеју да су природни ресурси ограничени.

Улога Скупштине Србије у овом процесу је, како је нагласила, од прворазредног значаја, јер управо она доноси законе у овој области, стара се о њиховом квалитету и надзире њихову примену, али и ратификује међународне споразуме.

Гојковић је подсетила на то да је парламент током редовног пролећног заседања ратификовао Доха амандмане, као и Париски споразум, који је данас важна и актуелна тема у читавој међународној заједници.

Она је оценила да у подизању свести о значају бриге за наше окружење Скупштина Србије има значајну улогу и кроз рад Одбора за заштиту животне средине, неформалне Зелене посланичке групе, као и кроз механизам "зелене столице", што омогућава укључивање цивилног друштва у рад одбора.

Србији предстоји много посла на пољу заштите животне средине, имајући у виду процес приступања ЕУ и отварања Поглавља 27, које захтева значајна материјална средства и стручњаке у тој области, нагласила је Гојковић.

Према њеним речима, направљен је значајан искорак оснивањем Зеленог фонда Србије, као нове буџетске линије за пројекте из области животне средине.

Амбасадор Марока у Србији Мохамед Белхаџ рекао је да Србија поклања велику пажњу заштити животне средине.

Славимо Светски дан животне средине са темом повезивања људи са природом, то захтева велику пажњу целог човечанства и фокус на животној средини, рекао је он и додао да Мароко има добру сарадњу са Србијом и да посебно жели да прошири сарадњу у области екологије.

У раду конференције су учествовали и заменик шефа Делегације ЕУ у Србији Оскар Бенедикт, амбасадори Француске Кристин Моро и Немачке Аксел Дитман.

Конференцију су организовали Министарство пољопривреде и заштите животне средине и Амбасада Марока у Србији.