Фото: msp.gov.rs

Дачић је том приликом госте упознао са спољном политиком и безбедносним изазовима са којима се наша земља суочава.

Званични сајт Владе Републике Србије преноси у целини говор који је први потпредседник Владе одржао том приликом:

„Господо генерали и официри,
Ваше екселенције,

Велико ми је задовољство да се наставља традиција студијских посета Колеџа националне одбране Нигерије Министарству спољних послова Републике Србије и да имам прилику да вас упознам са спољном политиком и актуелним безбедносним изазовима и претњама са којима се Република Србија суочава.

У оквиру спољнополитичких приоритета Србије, односи са Африком заузимају изузетно важно место. Србија као један од водећих сукцесора бивше Југославије, настоји да са афричким земљама оствари стратешко партнерство и сарадњу.

У том светлу, наша сарадња са Афричком унијом је изузетно успешна и садржајна и редовно учествујемо на самитима на највишем нивоу. Посету Србији председнице Комисије АУ, Н.Д. Зуме 2015. године сматрамо историјском, и том приликом потписан је Меморандум о економској сарадњи Владе Републике Србије и Комисије Афричке уније.

Дозволите ми да истакнем да са Нигеријом, коју сматрамо једном од водећих земаља Африке, имамо традиционално добре и пријатељске билатералне односе, без отворених питања. У том духу, председник Николић одликовао је председника Нигерије Бухарија орденом Републике Србије са лентом за даље неговање пријатељских односа двеју држава и непризнавање самопроглашене „Републике Косова“.

Србија има интерес за разменом посета на високом политичком нивоу. На маргинама заседања СБ УН у Њујорку, фебруара 2015, имао сам сусрет са министром иностраних послова Нигерије, чију посету очекујемо.

Србија високо цени постављање Нигерије у погледу непризнавања „Косова“ и захваљујемо на тој подршци и овом приликом. Очекујемо да ће Нигерија наставити са подршком нашим ставовима о КиМ, посебно у погледу њихових настојања ка чланству у међународним организацијама, превасходно у Унеску.

Заинтересовани смо за јачање економске сарадње, која је некада била на завидном нивоу. У оквиру пројекта „Свет у Србији“, омогућено је студентима из Нигерије да студирају у Србији, од којих је њих 10 завршило своје усавршавање.

Од суштинског интереса за напредак и просперитет Србије и региона западног Балкана је одржавање мира, стабилности и безбедности. То је основни услов развоја политичких, економских и општедруштвених односа.

Захваљујући активностима протеклих година, Србија се данас препознаје на међународној сцени као део решења, а не проблем, те се од међународних фактора означава као извозник безбедности и стабилности.

Један од стратешких циљева Србије је пуноправно чланство у ЕУ и у том смислу подржавамо европске аспирације својих суседа и сматрамо да је европски процес најбољи пут да се превладају питања из прошлости и цео регион постане члан европске породице држава и народа.

У војно-безбедносном смислу, Србија се определила за политику војне неутралности и нема аспирације да постане члан НАТО, нити било које друге војне организације у свету.

Сматрамо да постојећа сарадња кроз програм Партнерство за мир, у којем учествујемо од 2006, представља успешан модел односа са НАТО, који је у складу са нашим интересима, као и заједничким интересима очувања регионалног мира и стабилности.

Истовремено, Србија поштује опредељење својих суседа у вези са њиховим чланством у НАТО у циљу промоције мира и стабилности у региону.

Србија развија интензивну сарадњу и са другим важним партнерима у свету, пре свега са Руском Федерацијом и Кином, у многим областима, укључујући војну и безбедносну. Од непроцењивог значаја за Србију је њихова подршка у одбрани националних интереса Србије на КиМ.

Односи Србије са НАТО посебно су оптерећени бомбардовањем из 1999. године, које је довело до бројних цивилних жртава и разарања на нашој територији. Са друге стране, Србија препознаје важности и улогу НАТО у систему регионалне безбедности, а посебно у заштити српске заједнице на КиМ, чији је гарант безбедности управо НАТО.

КиМ је главни безбедносни изазов за Србију и сматрамо да се до трајног и одрживог решења једино може доћи политичким средствима, у складу са међународним правом.

Србија је опредељена да се води статусно неутрални дијалог Београда и Приштине, да се у оквиру њега решавају питања од непосредног интереса за грађане у Покрајини. У том смислу, испуњава оно што је договорено Бриселским споразумом и очекује да то исто чини и Приштина, што се на жалост не дешава.

Подржавамо активности КФОР-а на КиМ које су дефинисане Резолуцијом СБ УН 1244. Очекујемо несмањено присуство КФОР-а, као гаранта безбедности и имплементације Бриселског споразума, имајући у виду да је актуелна безбедносна ситуација и даље крхка.

За Србију су апсолутно неприхватљиве аспирације Приштине да променом и проширењем мандата тзв. КБС отпочне процес њихове трансформације у оружане снаге.

Од посебног значаја за Србију је питање пораста радикализма и насилног екстремизма на КиМ, укључујући и учешће Албанаца са КиМ на страним ратиштима као терористичких бораца. О размерама овог проблема сведочи чињеница да су косовски Албанци процентуално, у односу на број становника, најзаступљенији из региона у редовима ДАЕСХ.

Посебну потенцијалну опасност за Србију представља повратак тзв. страних терористичких бораца који се сада налазе на ратиштима у Сирији и Ираку. Они су додатно верски радикализовани и настављају да одржавају контакте са терористичким ћелијама, врше пропагандну делатност у циљу врбовања нових бораца и њиховог пребацивања на ратишта, а представљају и сталну опасност од директног извођења терористичких акција на територији Србије и региона западног Балкана.

Србија сматра да успешну борбу против тероризма и насилног екстремизма чини превентивно деловање у правцу елиминисања узрока настанка ових феномена који обухватају широк спектар деловања на социолошком, економском, политичком и идеолошком плану.

Због тога, Србија сматра да УН треба да буду главни међународни форум за разматрање и решавање феномена глобалног тероризма и, у том смислу, подржала је све кључне резолуције и чиниће то и у будућности.

Такође, Србија подржава принципе Глобалне стратегије УН за борбу против тероризма, посебно сегмент који се односи на мере за јачање међународне сарадње, тј. „удруживање“ националних, регионалних и међународних напора.

Србија посебну пажњу посвећује и новим глобалним безбедносним изазовима, као што су енергетска и сајбер безбедност. Настоји да створи одржив енергетски систем заснован на диверзификацији канала снабдевања енергентима.

Свесна убрзаног развоја и напретка информационих и телекомуникационих технологија, Србија покушава да прати, колико је то могуће, глобалне токове и трендове успостављања националних система заштите.

На крају желим да нагласим да изражавамо солидарност са пријатељским народом Нигерије, који је изложен нападима терористичке групе Боко Харам. Пружамо пуну подршку нигеријској влади у борби против тероризма, која је према последњим информацијама веома успешна.

Хвала“, наводи се у говору Дачића.