Кубуровић је на седници на којој је разматран тромесечни извештај генералног секретара УН о раду мисије светске организације на Косову и Метохији истакла да Србија, упркос бројним изазовима, наставља да конструктивно, одговорно и посвећено учествује у дијалогу са циљем решавања отворених питања у статусно неутралном оквиру.

Наша земља, додала је она, жели на тај начин да допринесе стабилизацији прилика и стварању услова за несметани напредак региона западног Балкана ка чланству у ЕУ.

Кубуровић је указала на то да је овакав став Приштине кулминирао почетком марта када је косовска скупштина усвојила резолуцију о прекиду дијалога, који се фактички везује за судбину једне особе која се терети за најмонструозније злочине.

Уследиле су отворене претње албанских политичких лидера из региона прекрајањем граница и стварањем такозване "велике Албаније" у случају да њихове амбиције у погледу евроинтеграција не буду задовољене по убрзаној процедури, нагласила је она.

Упркос томе што договор о успостављању ЗСО представља најважнији део првог споразума о нормализацији односа и кључно питање за опстанак српског народа на КиМ, ни у протеклом периоду није било значајнијих помака на том плану, навела је Кубуровић, упозоривши на то да проблем неће решити тек по која узгредна јавна критика упућена Приштини.

Потребно је да се чује уједињени глас наших европских партнера и чланица СБ о неопходности да Приштина што скорије изврши своје обавезе по питању ЗСО, нагласила је она, додавши да оно што се договори није и не може бити мртво слово на папиру, те да више нису довољне празне речи већ конкретна дела.

Министар правде је поновила да је Србија искрено посвећена очувању мира и примарно заинтересована да се сачувају животи и имовина свих становника покрајине и створе услови за одрживи повратак интерно расељених лица.

Међутим, актуелна ситуација на КиМ далеко је од тога, на шта, како је рекла, указује и извештај генералног секретара УН.

Проблеми са којима се суочавају припадници неалбанских заједница, као и интензивна антисрпска кампања допринели су, како је истакла, одржавању константног нивоа етнички мотивисаних напада на Србе.

Кубуровић је указала и на то да је на КиМ све кренуло од лажи које су пласирали људи попут Вилијама Вокера који данас чак ни не крије своје великоалбанске амбиције и пројекте.

Вокер који је био на челу Косовске верификационе мисије ОЕБС-а, био је дужан да поступа објективно и непристрасно, али је злоупотребио свој мандат и мисију ОЕБС-а ради остваривања циљева који су данас разоткривени и састоје се у формирању независног „Косова“ и „велике Албаније“.

Неостваривање мисије ОЕБС-а и вршење великог притиска на Хелену Ранту да свој форензички извештај моделира према његовим жељама, слање лажног извештаја о наводном масакру цивила у селу Рачак, сами за себе, а посебно у контексту недавних изјава Вокера о плану стварања „велике Албаније“, јасно говоре да је деловао на начин који представља злоупотребу мандата ОЕБС-а, а тиме и кршење резолуције СБ 1203 (1998), рекла је Кубуровић.

У том контексту, она је указала на то да се улога Вилијама Вокера не може окарактерисати на други начин до коришћење позиције у једној респектабилној међународној организацији (ОЕБС-у) како би се створили политички услови за доношење одлуке о агресији на СРЈ, што поткрепљује и недавна изјава Викторије Нуланд која потврђује да су САД двадесет година улагале у независност „Косова“.

Начин на који је поступао Вилијам Вокер и употреба оружане силе против СРЈ се не може квалификовати на другачији начин до као флагрантно кршење начела на којима се темељи Организација УН, рекла је Кубуровић.

Она је упозорила на то да је на КиМ и даље на делу веома распрострањена систематска угроженост људских права припадника неалбанских заједница.

Посебан изазов безбедности у нашој јужној покрајини је у протеклом периоду представљао и тренд наставка процеса повратка исламистичких бораца са блискоисточних ратишта и јачање политичког и верског екстремизма, навела је она.

У даљем обраћању Кубуровић је рекла да дијалог Београда и Приштине, који се води под покровитељством ЕУ, Србија сматра најприкладнијим средством за изградњу поверења између српског и албанског народа на КиМ, али и важним механизмом за подршку напорима ЕУ усмереним на учвршћивање мира, стабилности и процеса европских интеграција у региону.

Упоизорила је, међутим, на то да дијалог у актуелном моменту не доноси резултате у мери у којој би то могао захваљујући неконструктивном ставу Приштине и евидентном недостатку воље да се договорено спроведе.