Фото: Танјуг

Вулин је упозорио на то да су млади и стари почели да се доживљавају као сукобљене стране, уместо да заједно стварају и Србију чине бољим местом за живот, нагласивши неопходност препознавања и решавања потреба и једних и других.

Он је истакао да „нису стари појели будућност младих, нити су млади лоша генерација која не жели да учи и да ради", већ су и једна и друга прича велике лажи често стваране из политичких разлога.

Министар је изнео податак да у нашој земљи живи више од 17 одсто грађана који имају преко 65 година, што Србију сврстава у земље са најстаријим становништвом на свету.

Вулин је навео да су демографски трендови негативни, иако у већим градовима постоји пораст рађања, више као последица миграција него као последица обнављања демографске слике становништва.

Педесетих година били смо једна од најмлађих земаља у Европи и свету, а данас смо једна од најстаријих. Управо зато нам је потребна међугенерацијска солидарност, најпре да препознамо потребе старијих како бисмо задовољили и потребе младих, напоменуо је министар.

Он је подсетио на то да је пензијски систем у Србији врло широко и успешно постављен и да више од 80 одсто старијих прима старосну пензију, ону коју су зарадили, док остали имају или породичну пензију или неки од облика инвалиднине.

Свега четири одсто старих, како је додао, није обухваћено никаквим пензијским системом, а одређени број њих чине и они који су пензију стекли у иностранству.

Према његовој оцени, то је последица времена у којем је била висока запосленост и плаћали су се доприноси, али се поставља питање шта ће се десити када дођу на наплату оне године у којима је незапосленост била велика, а стопа уплаћених доприноса веома ниска.

Зато морамо да водимо рачуна о томе да наш пензијски систем буде одржив и да политика доприноса буде таква да се припремимо за генерације које долазе и отварање нових радних места која припадају младима, подвукао је Вулин.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ће се у 2017. години као посебном темом бавити насиљем над старима, најавио је министар, уз оцену да је то један од преосталих табуа у нашем друштву, тема о којој се не говори.

Насиље се по правилу дешава унутар породице, а нема теже ствари за једног родитеља него да призна да је његово дете дигло руку на њега, објаснио је Вулин.

Он је оценио да није само физичко насиље облик насиља над старима, већ да је то и економско насиље, психолошко насиље и читав спектар насиља које погађа најслабије и најрањивије, који не могу да се бране, а често ни не препознају потребу да то чине, већ ћутањем прихватају насиље као судбину.

Насиље не сме да буде ничија судбина, и као што смо успели да мобилишемо читаву јавност кад је у питању насиље у породици, морамо то урадити и кад је реч о насиљу над старима, истакао је Вулин, најавивши да ће ресорно министарство ускоро изаћи у јавност са конкретним подацима и истраживањима о том проблему.

О насиљу над старима се не говори уопште и самим тим постоји велики број људи који не могу да се охрабре да га пријаве, па им не можемо помоћи, али то ће се врло брзо променити, нагласио је он.