Атанацковић је, оценивши да систем обука и стицања лиценци представља шансу за запослење за велики број грађана, било да се одлуче да постану предузетници или да буду запослени у фирми која се бави овом делатношћу, објаснила да је ресорно министарство донело правилник који регулише ову проблематику.

На основу искустава земаља у окружењу, можемо да очекујемо отварање између 15.000 и 20.000 нових радних места у овој области, рекла је она.

Према њеним речима, они који буду ангажовани у већем броју зграда моћи ће да зараде и много више од просечне плате, а досадашња искуства фирми које су се професионално бавиле тим послом у Србији показују да за одржавање двадесетак зграда може да се заради месечна плата од приближно 55.000 динара.

У Србији се тренутно цена за професионалног управника креће између 200 и 350 динара по стану, нагласила је она, изразивши очекивање да ће, кад ова професија заживи на тржишту, већа понуда донети и ниже цене, као и бољи квалитет тих услуга.

Атанацковић је истакла да ће обуку у трајању од три недеље спроводити Привредна комора Србије (ПКС), уз напомену да трошкови још нису дефинисани.

Уколико процењујемо трошкове по угледу на обуке за агенте некретнина, обука за професионалне управнике могла би да кошта око 30.000 динара, навела је она.

Овим послом, како је објаснила, могу да се баве сви који имају најмање завршену средњу школу у трајању од четири године, који положе испит и нису осуђивани за кривично дело које их чини недостојним за вршење те функције.

Такође, Атанацковић је указала на то да ће полазници кроз обуку морати да стекну одређена правна знања о згради, да се упознају са Законом о становању, науче карактеристике зграда, административне и финансијске аспекте управљања, али и да усаврше вештину комуникације.

Неке земље у окружењу увеле су професионално управљање као обавезно, док је у Србији то на добровољном принципу, што значи да станари могу сами, међу комшијама, да изаберу управника или да ангажују професионалног управника са лиценцом, подсетила је она.