Божовић је истакла да због тога заштита и одрживо коришћење природних ресурса треба да буде брига целог човечанства, на глобалном, регионалном и локалном нивоу.

Заштићена подручја су наш најчешћи алат којим чувамо природу и директно штитимо биљне врсте, а заштитом станишта стварају се предуслови за заштиту животињских врста, односно успостављањем заштићених подручја знатно се поспешује очување биодиверзитета, објаснила је она.

Стратешки циљ наше земље, како је нагласила, јесте повећање површине под заштитом са садашњих 6,54 на 12 одсто, колико је и предвиђено Просторним планом Србије.

Према њеним речима, успостављање заштићених подручја и повећање површине под заштитом нуди и многобројне развојне могућности.

Божовић је најавила да ће се мрежа заштићених подручја проширити проглашењем већег броја нових резервата, предела, паркова и споменика природе, као и установљењем делова подручја Кучаја, Бељанице и Горње Ресаве за национални парк.

Као још важнији циљ, она је навела изградњу делотворног система управљања заштићеним подручјима, који ће обезбедити да оно што је заштићено буде и сачувано и унапређено на прави и одржив начин, у јавном интересу, али и за добробит људи који живе у тим подручјима.

Завод за заштиту природе, још од 1948. године када је и основан као Завод за заштиту и научно проучавање природних реткости НР Србије, представља јавну стручну установу, којој је поверена заштита и унапређење природних богатстава Србије.