Представници Србије и Европске комисије разматрали су испуњавање критеријума за приступање из Копенхагена и спровођење ССП, при чему су анализиране кључне реформе које се спроводе, пре свега, за добробит грађана Србије.

Том приликом је истакнуто да једну од тих реформи представља либерализација трговине, коју је омогућио поменути споразум, а довела је до повећања српског извоза у ЕУ за више од 70 одсто у периоду између 2010. и 2016. године.

Четвртом састанку су копредседавале шеф Одељења у Генералном директорату за суседство и преговоре о проширењу Кетрин Вент и вршилац дужности директора Канцеларије за европске интеграције Ксенија Миленковић.

Одбор је поздравио напредак који је Србија остварила у протеклој години у оквиру приступних преговора, а још једном је наглашена јасна опредељеност ЕУ европској перспективи Србије.

На састанку је анализиран напредак постигнут у испуњавању политичких критеријума, при чему је истакнут значај свеобухватних консултација са заинтересованим странама у законодавном и приступном процесу и улога парламента у надзору над извршном власти.

Такође, наглашена је улога независних регулаторних тела, као и значај делотворног праћења њихових закључака.

Одбор је подстакао Србију да настави са остваривањем успеха у спровођењу реформи државне управе, и указао на значај јачања регионалне сарадње и прогресивног усклађивања спољне политике Србије са ЕУ.

Ово тело је, када су у питању правосуђе и владавина права, подсетило на то да је напредак у поглављима 23 и 24 кључан за одређивање целокупног темпа приступних преговора.

Истовремено је потврђено остваривање извесног напретка у реформи правосуђа, попут смањења броја заосталих предмета, уз оцену да је неопходно уложити додатне напоре.

Одбор за ССП још једном је истакао нарочити значај проактивног приступа борби против корупције, организованог криминала и тероризма, а указано је и на важност заштите основних права.

Том приликом су похваљени и напори које Србија улаже у решавање мигрантске кризе са којом је суочена цела Европа. Истакнут је значај регионалне сарадње у области управљања миграцијама и контроле граница.

Такође, поздрављени су напори које Србија улаже у сузбијање ирегуларних миграција, и наглашена нужност усклађивања поступка азила са Европском унијом.

Одбор за ССП је анализирао економске критеријуме и констатовао да је учинак српске привреде у 2016. био солидан, при чему је раст БДП-а био виши, а јавни дефицит нижи од очекиваног.

У складу са тим истакнута је потреба за улагањем даљих напора за консолидацију буџета и убрзање структурних реформи, конкретно по питању унапређења пословног окружења и подстицања инвестиција.

Европска комисија је нагласила да ће наставити да помаже Србији у унапређењу економског управљања.

Одбор је размотрио тренутно стање у различитим областима обухваћеним ССП-ом и констатовао недавни напредак у области трговине, индустрије, царине и опорезивања, пољопривреде, унутрашњег тржишта и конкуренције, иновација, информатичког друштва и социјалне политике, саобраћаја, животне средине и енергетике.

Указано је и на области у којима је потребно улагање већих напора како би се побољшала усклађеност са ССП-ом, попут унапређења контроле државне помоћи, али и истовремено похваљено укидање заштитних мера за одређене пољопривредне производе.

Одбор је размотрио и опсежну финансијску помоћ ЕУ Србији, јер је Унија посвећена даљем пружању подршке Србији у процесу приступања, укључујући и финансијску подршку.

На састанку је указано на то да је од 2007. године одобрено приближно 1,8 милијарди евра подршке приступању Србије ЕУ.

Унија је подржала западни Балкан и у решавању мигрантске кризе, а Србија је од августа 2015. године добила више од 50 милиона евра помоћи.

Од 2000. године, ЕУ је, заједно са државама чланицама, убедљиво највећи донатор са 75 одсто од укупне бесповратне помоћи коју је Србија примила.

Обе стране су постигле сагласност о томе да ће Одбор за ССП наставити да игра важну улогу у обезбеђивању континуитета процеса стабилизације и придруживања.

Одбор је закључио да је правилно спровођење обавеза које произлазе из ССП-а значајно за оцењивање општег напретка у процесу приступања Србије Европској унији.