Недимовић је након потписивања овог документа објаснио да ће реализација пројекта почети за неколико дана и да ће трајати укупно четири године, након чега ће се добити систем раног упозорења од поплава.

На реци Дрини, али и на свим њеним притокама, биће рађени системи одбране од поплава, а на неким просторима и системи мобилних панела, што ће свима користити да се не би поновила 2014. година, истакао је министар.

Дрина ће нас све повезати и омогућити контролисање елементарних непогода, односно промена које се дешавају у клими и које нам доносе неке нове изазове, навео је он, оценивши да ће највеће користи имати људи који живе у сливу ове реке.

Шаровић је нагласио да се поменути меморандум односи на интегрисано управљање сливом реке Дрине, а финансира га Глобални фонд за климатске промене, а имплементира се преко Светске банке.

Он је прецизирао да укупна вредност пројекта износи приближно девет милиона долара, од којих 3,3 милиона долара припада Босни и Херцеговини (БиХ), приближно 31 одсто Србији, односно 32 одсто Црној Гори, са којом је већ потписан овакав меморандум.

Према његовим речима, пројекат има неколико компоненти, међу којима су интегрисано, односно заједничко управљање сливом реке Дрине, јачање капацитета за управљање у том сливу, као и низ конкретних пројеката који се односе на деградацију земљишта.

Користи од овог пројекта имаће многе локалне заједнице уз реку Дрину, поновио је Шаровић и подвукао да је ово наставак активности како би се управљање сливом реке Дрине подигло на већи ниво.

Као одговор на хитну потребу за ефикаснијим управљањем водама, односно ублажавањем последица поплава и суша у сливу реке Дрине, 2010. године су три земље слива – БиХ, Црна Гора и Србија у сарадњи са Светском банком покренуле „Регионалну иницијативу за западни Балкан за управљање поплавама и сушама у сливу реке Дрине“.

У Србији ће основну надлежност за спровођење пројекта имати Министарство пољопривреде и заштите животне средине, односно Тим за управљање пројектом у оквиру Републичке дирекције за воде.