Велимир Станојевић
	Фото: tanjug.rs

Станојевић је, учествујући на конференцији о унапређењу комасације пољопривредног земљишта у Србији, истакао да на овај начин пољопривредници истовремено могу да смање трошкове производње за 10 до 20 одсто.

Према његовим речима, у сеоским подручјима југоисточне Србије велики проблем представљају уситњене, мале парцеле неправилног облика, због чега је пољопривредна производња тамо веома мала и неефикасна.

Просечна површина парцеле на том подручју, како је навео, износи приближно 0,15 хектара, а велики број њих нема ни приступ путу.

Он је додао да искуства из других земаља ЕУ показују да се инвестиције у комасацију – административни поступак у којем су уз учешће свих страна имовинско-правни односи ажурирани и парцеле укрупљене – дугорочно враћају и подстичу економски развој региона.

Користи од комасације су, како је објаснио, укрупљен посед, боља инфраструктура, услови за рад и живот у сеоским подручјима, ажуриран катастар, повећање инвестиција, унапређење тржишта земљиштем, као и боља запосленост која утиче на смањење миграције становништва у урбана подручја.

Државни секретар је подсетио на то да је уз подршку Владе Немачке и ЕУ, кроз пројекат "Унапређење управљања земљиштем на локалном нивоу у Србији", од 2013. до 2015. године, унапређен српски модел комасације у складу са најбољим праксама Уније и немачког модела.

Захваљујући томе, како је рекао, унапређена је комасациона процена и постигнуто активно учешће заинтересованих страна у том процесу, а разрађена су и три подзаконска акта у оквиру Закона о пољопривредном земљишту, у циљу побољшања правног оквира комасације земљишта у Србији.

Према његовим речима, завршено је шест од седам пројеката комасације, и то у општинама Сврљиг, Житорађа, Бољевац, Књажевац, Пирот и Неготин, на површинама већим од 4.000 хектара.

Амбасадор Немачке у Србији Аксел Дитман нагласио је да је пројекат „Унапређење управљања земљиштем на нивоу локалних самоуправа у Србији“, који су финансирали ЕУ са 2,78 милиона евра и Савезно немачко министарство за економски сарадњу и развој са милион евра, веома важан за даљи економски просперитет.

Дитман је подсетио на то да је овај пројекат применила Немачка организација за техничку сарадњу (ГИЗ) од 2013. до 2015. године, што је била само прва фаза.

Према његовим речима, сада почиње друга фаза, за коју је обезбеђено додатних три милиона евра за модернизацију и успостављање правно-административног система путем размене искустава између Немачке и Србије.