У саопштењу се наводи да делегацију Србије, коју чине представници надлежних министарстава, судова, тужилаштава и служби Владе, предводи директор Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић.

Пауновић је истакла да је од претходног извештајног периода унапређен стратешки и законодавни оквир који се односи на поједина грађанска и политичка права, чиме је олакшан и поједностављен начин њиховог остваривања и ојачана њихова заштита у пракси.

Делегација Србије је Комитету УН пружила конкретне информације о мерама које држава предузима како би обезбедила ефикасно спровођење политика у области антидискриминације, превенције и санкционисања говора мржње, реформи правосуђа, као и медијских слобода.

Комитет је, такође, упознат са мерама које се примењују у вези са заштитом лица која су лишена слободе, политикама за борбу против насиља над женама и насиља у породици, превенцију тортуре и мучења.

Пауновић је Комитету Уједињених нација указала на чињеницу да Република Србија није у могућности да прати примену Пакта о грађанским и политичким правима на делу своје територије, у Аутономној покрајини Косово и Метохија, с обзиром да је на основу Резолуције ‎1244 (1999) Савета безбедности Уједињених нација, управљање покрајином у целости поверено Привременој административној мисији Уједињених нација на Косову (УНМИК).

Она је више пута упутила позив Уједињеним нацијама да захтевају од УНМИК-а информације о примени пакта на овом делу наше територије, и да се на тај начин комплетира извештај наше државе.

Међународни Пакт о грађанским и политичким правима је усвојен и отворен за потписивање и ратификовање, или приступање, Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација 2200 А (XXI) од 16. децембра 1966. године, а ступио је на снагу 23. марта 1976. године, када је потребних 35 држава депоновало инструменте о ратификацији или приступању.

СФРЈ је ратификовала пакт законом од 30. јануара 1971. године, а уз пакт су усвојена и два факултативна протокола, подсећа се у саопштењу.