Дачић је том приликом истакао да кључни стратешки спољнополитички циљ Србије остаје пуноправно чланство у ЕУ, коме је Влада у потпуности посвећена, и изнео очекивање да ће Србија током председавања Малте и Естоније Савету ЕУ отворити већи број поглавља.

Он је, осврнувши се на чињеницу да се целокупан процес приступања Србије ЕУ прати кроз темпо резултата дијалога Београда и Приштине, нагласио да би, дугорочно гледано, било контрапродуктивно одржавање постојећег паралелизма у смислу напретка у Поглављу 35 и другим реформским поглављима.

Према његовим речима, то би практично значило да се умањује значај предузетих реформи, а преувеличава један изузетно осетљив политички процес.

Дачић је уједно изразио незадовољство због упорног избегавања Приштине да отпочне са спровођењем свог дела обавеза у вези са формирањем Заједнице српских општина и повлачења једностраних потеза, попут захтева за пријем у чланство Унеска и других међународних организација, који угрожавају до сада постигнуте резултате дијалога.

Такође, Дачић је коментаришући питање усклађивања са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, навео да је погрешно то питање сагледавати само кроз придруживање декларацијама ЕУ, јер Србија има значајну улогу у бројним другим областима сарадње.

Он је посебно истакао учешће Србије са 328 припадника у мировним мисијама УН и ЕУ, јачање капацитета за веће ангажовање у цивилним мировним операцијама, сарадњу у борби против тероризма и близак однос са Европском одбрамбеном агенцијом.

Први потпредседник Владе је указао и на чињеницу да је Србија кредибилан партнер ЕУ у изазовима мигрантске кризе, у којој је преузела већи терет него поједине њене чланице, додајући да све то указује на то да ЕУ Србију види као главног партнера у спољној, безбедносној и одбрамбеној политици.

Дачић је у том смислу нагласио да ћемо сваку декларацију ЕУ у овој области наставити да процењујемо на индивидуалној основи, као и да ћемо одлуке о придруживању, као и до сада, доносити у најбољем интересу грађана Србије, а све у духу принципијелног прагматизма за који се и ЕУ залаже.

Он је, такође, указао на то да је у овој фази наших преговора о приступању 64 одсто усклађивања реално, и обавестио чланове Радне групе Савета ЕУ за проширење (COELA) и представнике Савета ЕУ и Европске комисије да је рад на изради нових стратешких докумената у области безбедности и одбране у току.

Први потпредседник Владе је исказао задовољство тиме што је успостављена пракса консултација са Спољнополитичком службом ЕУ, што је добра платформа за јачање сарадње и размену мишљења у бројним областима.

Дачић је подвукао да је Србија у потпуности посвећена постизању дугорочне стабилности у региону, и у том контексту истакао значај Берлинског процеса за остваривање блиске сарадње у области инфраструктурног повезивања, економске интеграције и сарадње младих.

Кликните на слику ради увећања

Истовремено, он је изразио жаљење због тога што наш интерес за бољим разумевањем и узајамним уважавањем, као и за приступ окренут будућности, не деле сви у региону.

У том контексту, Дачић је апострофирао изузетно озбиљну ситуацију у Босни и Херцеговини и чињеницу да је бошњачки члан председништва БиХ Бакир Изетбеговић, доношењем личне одлуке да покрене ревизију тужбе за геноцид против Србије, нарушио интегритет постојећих институција, што ће имати значајне последице не само у БиХ, него по читав регион.

Он је, осврнувши се на крају излагања на подршку грађана Србије европским интеграцијама, указао на то да ЕУ треба да има избалансиранији приступ и да мора да заузме јасан став у вези са сваким кораком који није у складу са европским нормама и стандардима и њеним основним вредностима и принципима, без обзира на то одакле они долазе.

Утисак јавног мњења у Србији јесте да такве реакције изостају или су веома благе када је реч о другим актерима у ширем региону, док се потпуно другачији приступ примењује када је у питању Србија. То све утиче на општу слику о ЕУ, због чега се и региструју осцилације у проценту подршке чланству у Унији, оценио је први потпредседник Владе.