Фото: msp.gov.rs

У разговору је још једном потврђено да је будућност Србије у Европској унији и да реформски процес и активности које Влада Србије спроводи иду у добром правцу.

Такође, истакнуто је обострано задовољство због тога што ће 27. фебруара, на Петој међувладиној конференцији ЕУ–Србија, бити отворена још два поглавља – Поглавље 20, које се односи на индустријску политику и предузетништво, и Поглавље 26 о образовању и култури, које ће истовремено бити и затворено.

Динамика приступног процеса Србије оцењена је као стабилна, јер ћемо ускоро имати отворених осам преговарачких поглавља, док ће два поглавља бити привремено затворена.

На састанку је разговарано и о наставку европских интеграција наше земље и отварању нових поглавља у наредном периоду.

Дачић је изнео очекивање да се приступни процес настави и убрза у наредном периоду, јер је Србија показала висок реформски капацитет и располаже јаким административним капацитетима.

Он је указао на то да је дугорочно неодржив и контрапродуктиван приступ који се односи на то да се наш напредак у приступним преговорима примарно вреднује кроз напредак у дијалогу Београда и Приштине, чији успех зависи од спремности обе стране да делују у интересу стабилности.

На тај начин, како је додао, умањује се значај свеукупних реформи које се спроводе у процесу приступања и већи значај даје политичким питањима.

Једна од тема разговора била је и ситуација у региону, посебно у светлу чињенице да је данас, на основу одлуке бошњачког члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића, поднет захтев Међународном суду правде у Хагу за покретање процеса ревизије пресуде против Републике Србије, што је учињено без сагласности Председништва БиХ.

Дачић је истакао посвећеност Србије регионалној сарадњи и очувању регионалне стабилности, али и потребу да други регионални актери делују на исти начин.

Он је нагласио да Србија својом политиком према Босни и Херцеговини у протеклом периоду није ничим допринела у негативном смислу, већ је, управо супротно, чинила све да унапреди свеукупне односе са БиХ.

Према његовим речима, овакав потез бошњачког члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића у дубокој је супротности са настојањима да се оствари свеобухватно помирење у региону.

Први потпредседник Владе је оценио да се тиме угрожава не само стабилност БиХ, већ читавог региона, који се поново враћа у прошлост, уместо да на прагматичан начин, заснован на заједничким интересима, буде окренут будућности.

Србија, како је додао, дубоко жали због оваквог развоја догађаја и предузеће све мере да заштити своје и интересе српског народа у БиХ.

Србија ће остати доследна својој досадашњој политици добросуседских односа и помирењу у региону, али неће дозволити никаква понижења или акте непријатељства према српском народу, истакао је Дачић.

У том смислу, он се осврнуо и на ситуацију у Хрватској, обавестивши свог саговорника да је Србија у више наврата морала да реагује на евидентне покушаје ревизионизма усташке и фашистичке политике која је спровођена у НДХ, које прати одмазда према свему што је српско, а које хрватске власти не спречавају.

Први потпредседник Владе је указао на то да је то питање не само односа према припадницима српског народа који живе у Хрватској, већ пре свега вредности и принципа које једна држава чланица ЕУ мора да поштује, јер су они уткани у саму срж ЕУ.

На састанку је било речи и о предстојећем Самиту о западном Балкану, који се у оквиру „Берлинског процеса“ одржава у Трсту 12. јула.

Дачић је информисао свог саговорника о активностима које се спроводе у оквиру „Агенде повезивања“, сарадње младих у региону, као и о иницијативи да се на самиту разговара о јачању интеграције у региону на економском плану, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова.