Вуксановић је на конференцији за новинаре рекао да су на овом скупу министри задужени за високо образовање у Европи потврдили своју обавезу да координишу Болоња процес у циљу успостављања области високог образовања у Европи до 2010. године.

Он је навео да је такође указано на централну улогу институција високог образовања, њиховог професорског кадра и студената као партнера у Болоња процесу, с обзиром на то да њихова улога у примени процеса постаје све важнија сада када су у току неопходне законске реформе.

Министар просвете и спорта додао је да је закон о високом образовању први на листи закона које треба донети по хитном поступку и најавио да ће се овај документ наћи на дневном реду седнице Скупштине Србије која ће бити одржана 10. јуна.

Вуксановић је указао на то да је осим о овом закону, у свом излагању на овој конференцији говорио и о закону о студентском организовању, на чијем су преднацрту радили и представници студентских организација.

Према његовим речима, текст овог документа сада се налази у Министарству просвете, у процедуру ће ући до половине јуна, док би у септембру или октобру требало да буде и усвојен.

Он је напоменуо да ће када овај закон буде усвојен Србија бити једина земља у Европи која има закон овог типа, што ће јој донети велики број бодова који ће се наћи у извештају министарске конференције на следећем састанку у Лондону 2007. године.

У извештају са ове конференције о стању у високом образовању, који обухвата 45 земаља које су приступиле Болоња процесу, на неколико страна налази се и извештај о Србији у коме су реформе високог образовања оцењене малим бројем бодова, рекао је министар, али и напоменуо да извештај обухвата период од неколико година уназад.

Вуксановић је прецизирао да су министри просвете европских земаља тако званично оценили процес имплементације Болоњских стандарда у образовању у Србији, али да су упознати и веома задовољни са чињеницом да се ускоро очекује усвајање закона о високом образовању и закона о студентском организовању.

Он је, међутим, истакао да је у поменутом извештају позитивно оцењен рад Универзитета у Новом Саду, који је самостално спроводио реформе.

Министар је, оцењујући да овај универзитет заслужује сву подршку Министарства просвете, навео да су овој високошколској институцији јуче уплаћена средства у износу од 2,5 милиона динара за лабораторијску, компјутерску и другу опрему.

Говорећи о оснивању приватних универзитета у Србији, Вуксановић је истакао да ће закон о високом образовању регулисати и ово питање и апеловао на чланове Републичког савета за високо образовање, који је једини овлашћен да даје сагласност за оснивање универзитета, да уваже мишљење Комисије за акредитацију о томе да неким приватним универзитетима треба дати дозволу.

По доношењу закона о високом образовању, Савет и Комисија поново ће, према правилима која налаже овај закон, испитати рад и приватних и државних универзитета, најавио је министар.

Он је оценио да ће до 2010. године бити достигнут јединствен академски ниво у Европи и да ће свуда равноправно важити дипломе са свих универзитета у Европи, као и јединствен начин студирања и оцењивања.

Помоћник министра за високо и више образовање Емилија Станковић нагласила је да је текст закона о високом образовању позитивно оцењен у Бергену и указала на то да је овај документ у потпуности написан у складу са Болоњским принципима.

Она је подсетила на то да је у јануару, када је завршен рад на овом закону, сачињен тим болоња-промотера, чији је задатак да промовишу принципе Болоњског процеса, док је на ректорском колегијуму, који је одржан 10. маја, донета одлука о томе да овакви тимови буду основани на сваком универзитету.