Twitter | RSS - вести | мапа презентације | контакт  
ћирилица | latinica | english 
Влада Србије
Најавe и обавештења
Активности премијера
Активности потпредседника
Активности Владе
Саопштења Владе
Саопштења министарстава
Документи
Конференције за новинаре
Интервјуи
Косово и Метохија
Економија
Политика
Стоп корупцији
Култура и вера
Спорт
Линкови
Издвојене теме

Почетна страна > Вести > Влада Србије > Активности потпредседника > Позив Хрватској да се дистанцира од рехабилитације усташтва

Позив Хрватској да се дистанцира од рехабилитације усташтва

Београд, 14. фебруар 2017. године – Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је данас да Србија очекује од Владе Хрватске да се дистанцира од покушаја рехабилитације усташког фашистичког режима и злочина које је НДХ починила над ‎Србима, Јеврејима и Ромима.

Званични сајт Владе Србије преноси у целини обраћање Дачића поводом изјаве хрватског премијера Андреја Пленковића да из Србије долазе безобразне изјаве:

"Хрватски премијер Пленковић треба да објасни у чему је безобразлук када Србија очекује од хрватске Владе да се дистанцира од покушаја рехабилитације усташког фашистичког режима и злочина које је НДХ починила над ‎Србима, Јеврејима и Ромима.

НДХ се простирала до Земуна, Новог Сада и Шапца, обухватајући и целу Босну и Херцеговину до Дрине, убијено је више од 30 одсто српског народа који је тамо живео.

Пленковић је недавно посетио израелски Јад Вашем у Јерусалиму, поклонио се сенима побијених Јевреја и уписао у књигу следеће речи: "Уз изразе мог искреног саосећања са породицама жртава и јеврејским народом стоје и гласови читавог човечанства које изговара: Никада више!".

На том месту у Јад Вашему стоји и име концентрационог логора Јасеновац. Био би ред да се Пленковић поклони и сенима побијених и у самом Јасеновцу. Разлика је у томе што испред логора у Јасеновцу мора да прође поред табле са усташким поздравом ''За дом спремни''. А не може се поклонити и на једном, и на другом месту.

У Јасеновцу је побијено 19.432 деце, од оних у пеленама до старости од 14 година, од чега 11.888 српске деце, 5.469 ромске, 1.911 јеврејске, као и 132 хрватска детета и 17 муслимана. И та деца ваљда заслужују да се хрватски премијер поклони њиховим сенима и каже или упише: "Никада више!".

Надам се да није безобразно од мене што ћу као подсетник послати хрватском премијеру Пленковићу књигу са списком имена и презимена убијене деце, са једином жељом да се злочини више никад не понове, без обзира на то ко их је починио и у ком рату.

Исто тако, по тврдњама самог Степинца, у меморандуму који је уручио папи Пију XII у мају 1943. године у Ватикану, из православља је прекрштено до тада 240 хиљада Срба.

"Народне новине", службени орган НДХ, 5. маја 1941. године објављују "Закон о вјерском прекрштавању", а службени орган загребачке курије "Католички лист" 15. маја 1941. године објављује циркуларно писмо из уреда Степинца које одушевљено поздравља доношење закона који обавезује православне да се прекрсте у католике.

Владиним декретом број 11689 од јуна 1941. године у Загребу се успоставља посебан верски одсек задужен за прекрштавање, на чијем челу се налазио католички свештеник Дионис Јуричевић, познат по обраћању становницима Стазе "да је извршио потпуно чишћење, од дјеце у пеленама до стараца".

И на крају, у писму Поглавнику Павелићу са Пленарне конференције католичког бискупства у Загребу 17-18. новембра 1941. године, Степинац пише "да у ту сврху Хрватско католичко бискупство бира међу својим члановима Одбор од три особе, који се састоји од предсједника Бискупске конференције надбискупа Степинца, бискупа сењског монсињора доктора Виктора Бурића и апостолског управника Крижевачке бискупије доктора Јанка Шимрака. Овај Одбор ће дискутирати о свим питањима која ће се покретати пригодом прекрштавања гркоисточњака у католичку вјеру".

Србија очекује да било ко из Владе Хрватске икада спомене ове злочине како се они не би понављали‎. Борба против релативизације и рехабилитације злочина је морална обавеза свих нас, свуда и на сваком месту, укључујући оба светска рата, као и сукобе деведесетих приликом распада СФРЈ.

Прошлост се не може променити, али може се утицати на то да садашњост и будућност буду боље за наше народе и државе'', наводи се у изјави Дачића.


Најновије вести

Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs