Фото: Танјуг

Дачић је на конференцији за новинаре у Министарству спољних послова рекао да се као датум међувладине конференције помињао 27. фебруар, али да се још чека потврда.

Сигурно је, како је подсетио, да ће бити отворено Поглавље 26, које се односи на образовање и културу, при чему се ради и на отварању још два поглавља - 20, које се тиче индустријске политике и предузетништва, и 29 - које се односи на царинску унију.

Он је, говорећи о предстојећим дипломатским активностима, најавио да ће се састати са европским комесаром Јоханесом Јаном у оквиру 53. Минхенске безбедносне конференције, која ће бити одржана од 17. до 19. фебруара.

На тој конференцији, како је навео, очекује се учешће више од 30 шефова држава и влада, високих званичника међународних организација, као и приближно 80 министара спољних послова и одбране.

Дачић је рекао да ће сутра у званичну посету Србији доћи министар спољних послова Аустрије Себастијан Курц и министар спољних послова Конга, а наредног дана и шеф дипломатије Норвешке.

Такође, он је најавио да ће 21. фебруара Србију посетити министар спољних послова Естоније, уз напомену да је та посета значајна јер ће бити речи о плановима за председавање Естоније ЕУ, које та држава преузима од друге половине 2017. године.

Први потпредседник Владе додао је да ће, на позив шефа дипломатије Словеније, боравити у званичној посети Љубљани 22. фебруара.

Према његовим речима, генерални директор за суседску политику и проширење Европске комисије Кристијан Данијелс посетиће Србију 23. и 24. фебруара.

Дачић је навео и да ће редовна седница Савета безбедности УН о Косову и Метохији, односно представљање редовног извештаја генералног секретара, бити одржана 27. фебруара у Њујорку.

Он је на конференцији истакао и да се Рамушу Харадинају не суди као политичару, већ да га Србија тужи зато што је починио ратни злочин и убијао цивилно становништво.

Харадинај може и да буде пуштен, али ће за Србију остати ратни злочинац, поручио је он и навео да многи из одбране Харадинаја покушавају да представе да је случај против њега политички што, како је поновио, није тачно.

Рамуша Харадинаја, лидера бивше "ОВК", како је подсетио, Србија сумњичи за ратне злочине против цивилног становништва на Косову и Метохији 1998. и 1999. године.

Он је ухапшен 4. јануара на граници Швајцарске и Француске по Интерполовој потерници, а Србија је потом упутила Француској захтев за његово изручење, о чему ће апелациони суд у Колмару одлуку саопштити 2. марта.

Дачић је рекао и да је Србија за дијалог са Хрватском, али да Хрватска не треба да очекује да ће наша земља аплаудирати подизању споменика Алојзију Степинцу и рехабилитовању усташа у тој држави.

Ако је то услов да водимо дијалог са Хрватском, никога за то неће наћи у Србији, истакао је он и поновио да је Србија отворена и да жели разговор са Хрватском.

Према његовој оцени, све стране треба да се усредсреде на заједништво, али рехабилитација повезана са злочинцима и геноцидом сигурно не може водити ка томе.

Он је нагласио да је обавеза Србије да реагује на рехабилитацију усташтва у Хрватској, што је, како је додао, и обавеза Хрватске као чланице ЕУ.

Први потпредседник Владе подвукао је да се противи рехабилитацији ратних злочинаца и сарадника окупатора у Србији, али још више рехабилитацији НДХ, наводећи да је данас постало нормално рехабилитовати НДХ и злочине против Срба и Јевреја, а проглашавати за ратно хушкање када се неко томе успротиви.

Нисам чуо од њих осуду злочина против Срба, као што је Србија хапсила и кажњавала све који су починили злочине, закључио је Дачић, који се у обраћању на конференцији за новинаре позвао на историјске чињенице о Степинцу и НДХ.