Фото: beograd.rs

Шарчевић је, на заједничкој конференцији за новинаре у Скупштини града Београда, указао на то да актуелна мрежа школа датира из периода комунизма, а да је у међувремену дошло до промена потреба, од предшколског до високог образовања.

Он је навео да, с обзиром на то да је Београд велика самоуправа, има много простора за то да се након више деценија сагледа какви су школски ресурси.

Урадили смо добар програм, који сада служи као пример другим градовима и општинама у Србији. На првом месту је безбедност деце млађег узраста и најбоље решење за обезбеђивање капацитета за предшколце јесте у близини места становања, тако да смо у школама које имају највише слободног простора обезбедили и део за предшколску наставу, објаснио је министар.

Према његовим речима, овај програм није коначан, већ представља први пресек стања, с обзиром на то да се прави план уписа за средње образовање и низ других новина које доноси нови закон.

Шарчевић је додао и да ће доћи до природног спајања школа, чиме ће се добити и бољи менаџменти.

Мали је истакао да је овај пројекат, на којем се заједно са Министарством просвете темељно радило неколико месеци, један од најважнијих за Београд.

Он је објаснио да су најважији проблем који треба решити недостајућа места у предшколским установама у Београду, уз напомену да ће се оптимизацијом и рационализацијом простора у школама добити 1.835 нових места за малишане.

Ако се има у виду да је на приоритетној листи чекања пет хиљада деце, на овај начин ће се решити проблем за њих приближно 40 одсто. Сигуран сам да ће Београд бити пример другим локалним самоуправама јер се на овај начин на првом месту штеди новац, указао је Мали.

Градоначелник Београда је прецизирао да ће се тако добити 350 нових места за децу у Новом Београду, 200 места на Савском венцу, где ће се у потпуности укинути листа чекања, а чак 700 места у Земуну, који такође остаје без листе чекања.

Такође, он је напоменуо да ће у Раковици своје место у новом простору наћи 210 деце, на Звездари 300 и на Палилули 75.

Ово је пример одговорности према грађанима. Пројекат је у току, тачније мрежа представља први пресек. Посредством Секретаријата за инвестиције анализираћемо колико ће коштати адаптација школских објеката и претварање дела простора у вртиће, тако да се очекује да реализација почне ове године, најавио је Мали.

Град Београд ће, како је истакао, наставити и сарадњу са приватним вртићима на проширењу њихових капацитета, али и градити нове вратиће, како у Београду више не би било недостајућих места у предшколским установама.

Он је исказао захвалност министру просвете и његовом тиму на томе што је показано да проблеми могу да се решавају заједничким снагама.

Према прелиминарним анализама, оптимизација не би требало да кошта више од 250 милиона до 300 милиона динара, док се уштеде крећу и до 15 милиона евра, колико би требало да буде уложено у изградњу нових вртића.