Фото: Фонет

Законом о Влади уређена је организација Владе, њен однос према парламенту и забрањено дуплирање функција чланова Владе којима би у сукобу били јавни и приватни интерес.

Овим законом се први пут уређује рад кабинета председника и потпредседника Владе, као и служби којима ће руководити директор који о томе треба да обавештава премијера.

Такође, овај документ допушта могућност формирања два савета за најважнија питања - за економски развој и за државне органе јавне службе.

Законом је утврђено да Владу чине председник, један или више потпредседника, ресорни министри, као и министри без портфеља, а прецизно се уређује и рад Генералног секретаријата и генералног секретара Владе.

Влада је прихватила два амандмана којима су из закона избрисана временска ограничења од подношења предлога до гласања о поверењу Влади, као и део члана којим је предвиђено да Влада којој није изгласано поверење може поднети оставку.

Поменутим законом је утврђено раздвајање расправе о Владином извештају о раду и расправе о завршном рачуну буџета, а прецизирано је и да ванредно стање, које Влада предлаже председнику Републике, може бити уведено на делу, а не на целој територији Србије.

Такође, у Закону су прецизиране одредбе које предвиђају обавезу Владе да доставља информације о свом раду на захтев парламента и посланика.

Законом о пријављивању и евидентирању одузете имовине предвиђа се да до 30. јуна буде пријављена сва имовина која је без накнаде одузимана власницима од 9. марта 1945. године.

Право да пријаве одузету имовину имају власници и њихови наследници, а Закон се не односи на црквену и имовину верских заједница јер ће та питања, како је најављено из Владе, бити регулисана посебним законом.

Закон о туризму предвиђа оснивање фонда за развој туризма средствима из буџета, дела туристичке накнаде, донација и кредита из земље и иностранства, а предвиђени су и механизми за подстицање развоја туризма, при чему је наглашенија улога Туристичке организације Србије у процесу унапређења и усмеравања укупног туристичког развоја.

Овим документом је утврђено да туристичку надокнаду плаћају правна лица, предузетници и физичка лица која обављају делатност путничких, односно туристичких агенција, угоститељску или другу делатност непосредно повезану са туризмом.

Дефинисана је и делатност путничких, односно туристичких агенција како би се подигао квалитет услуга, заштитили корисници и туристичка професија, а предвиђа се и категоризација туристичких агенција.

Законом су створене претпоставке за примену међународних стандарда у категоризацији смештајних и других туристичких објеката.

Осим туристичког водича, овим документом је дефинисана и услуга туристичког аниматора ради побољшања понуде, а дефинисана је и наутичка делатност, као и врсте објеката наутичког туризма.

Предвиђено је да надзор над спровођењем одредби Закона о туризму обавља Министарство трговине, туризма и услуга посредством туристичких инспектора, а текст документа је усклађен са регулативом Европске уније.

Законом о семену, којим треба да се заштите интереси пољопривреде и пољопривредних произвођача кроз регулисање начина производње и стручне контроле семена, спречавају се злоупотребе кроз јасно дефинисање контроле производње и дораде семена и поверавање испитивања само акредитованим лабораторијама.

Решења су усклађена са европским законима и треба да допринесу заштити производње домаћих пољопривредних семена и сорти, а новина је и начин обележавања семена у промету, тако да ће свака од пет категорија семена имати посебан тип етикете, а прописано је и да се семе може увозити само у оригиналном паковању.

Производњом семена могу се бавити привредно друштво, односно предузеће или предузетник, али само ако су уписани у Регистар произвођача семена и расада.

Прописом се штите новостворене сорте и ствара обавеза њиховог уписа у Регистар сортног биља како би се очували домаћи ресурси и унапредило семенарство.

Скупштина је данас изгласала и престанак важења Закона о електропривреди и изабрала чланове Управног одбора Републичке агенције за телекомуникације која треба да обезбеђује услове за ефикасно спровођење законом дефинисане политике у области телекомуникација.

За председника Управног одбора Агенције за телекомуникације изабран је Јован Радуновић на мандат од пет година, а за чланове, на мандат од четири године, Гроздана Петровић и Зоран Арсић, док су Миленко Остојић и Влада Милевић изабрани за чланове с мандатом од три године.

Скупштина је изабрала Љуба Маћића за председника Савета Агенције за енергетику на мандат од пет година, док су за чланове тог тела на мандат од четири године изабрани Миомир Јакшић и Аца Марковић, а на мандат од три године Предраг Макар и Мирјана Симић.

Агенција за енергетику је регулаторно тело које треба да обезбеди унапређење и усмеравање развоја тржишта енергије на принципима недискриминације и ефикасне конкуренције.

Она треба и да усклађује активности енергетских субјеката на обезбеђивању редовног снабдевања купаца енергијом и услугама.

Скупштина Србије данас је усвојила и измене Закона о здравственом осигурању, којима је предвиђено укидање старосне границе до 15 година за одобравање лечења осигураника на терет Републичког завода за здравствено осигурање.

То значи да ће убудуће свим грађанима бити омогућено упућивање на лечење у иностранство за обољења и повреде које не могу да буду успешно лечене у земљи.

Услове за упућивање осигураника, без обзира на године старости, прописиваће Републички завод за здравствено осигурање.

На седници су усвојене и измене Закона о приватизацији, Закона о тржишту хартија од вредности, као и измене Закона о Акцијском фонду, којима треба да се убрза процес приватизације и отклоне досадашњи недостаци.

Основна измена Закона о приватизацији односи се на нови начин решавања дужничко-поверилачких односа у поступку реструктурирања кроз увођење института отписа дуга.

Законом се омогућава отпис дуга друштвених предузећа која се приватизују кроз процес реструктурирања, при чему 75 одсто тих дуговања чине дугови према држави.

Увођењем заступника друштвеног капитала треба да се заштити друштвени капитал у свим предузећима у којима је покренут поступак раскида уговора, а предвиђено је да предузећа наставе са радом до окончања тог поступка.

Законом су дефинисани и услови у којима се омогућава аутоматски раскид уговора без судског процеса, при чему ће сав претходно продати капитал бити пренет у Акцијски фонд, а радницима подељене акције.

Изменама се предвиђа повећање новчаних казни за привредни преступ, а уводи се и кривично дело за лица која износе неистините или непотпуне податке у програму приватизације, које ће се кажњавти затвором од три месеца до пет година и новчаном казном од 800.000 динара.

Изменама Закона о Акцијском фонду и Закона о тржишту хартија од вредности, државне акције добијају управљачка права, односно државна предузећа неће моћи да донесу ниједну одлуку која се тиче структуре и вредности капитала без сагласности Акцијског фонда.

Новина је и то што ће акције у власништву државе, односно Акцијског фонда, моћи да се продају на тендеру, а не само на берзи или путем преузимања, као што је до сада био случај.

Законом о регулисању односа Републике и банака у стечају по основу преузетих иностраних кредита, односно зајмова, који је данас такође усвојен, ове банке се ослобађају обавеза према Републици, а истовремено држава преузима потраживања које банке имају према крајњим корисницима.

Скупштина Србије такође је усвојила измене Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, којима је предвиђен продужетак притвора за најтежа кривична дела са две на четири године.

Овим изменама пооштравају се казне за недисциплину у поступку, а документ се усклађује са одредбама Законика о кривичном поступку који је усвојен у мају прошле године.

Изменама овог закона износи новчаних казни за прекорачење рокова на суђењима за кривична дела петоструко су повећани и изједначени са важећим казнама у Законику о кривичном поступку, које износе од 100.000 до 500.000 динара.