Фото: Танјуг

Шарчевић је на конференцији за новинаре објаснио да се уџбеници за мањине раде по наставним плановима и програмима Србије, а уџбеници из матерњег језика на предлог националних савета.

Наука је најбољи део нашег система и за њу је из буџета ове године издвојено 130 милиона евра, прецизирао је он и додао да је потврда квалитета то што светски истраживачи желе да сарађују са српским, али и то што је отворено Поглавље 25.

Помоћник министра Виктор Недовић оценио је да је отварање Поглавља 25 једна врста признања да Србија ради добро на пољу науке.

За разлику од других поглавља, ово није захтевало припрему акционих планова, објаснио је Недовић и нагласио да Србија мора да настави са даљим усавршавањем и напредовањем у овој области.

Да је наука у Србији на европском нивоу потврђују и грантови за науку које је од Европског истраживачког савета добила Магдалена Ђорђевић из Института за физику од 1,4 милиона евра.

Такође, професор Снежана Ћирић-Костић са Факултета за машинство и грађевинарство из Краљева је својим пројектом освојила пола милиона евра из европских фондова.

Поред тога, Институт „Биосенс“ из Новог Сада освојио је прво место у европској конкуренцији у оквиру програма „Хоризонт 2020“ и на тај начин за нашу науку обезбедио 28 милиона евра.