Министар Динкић одговара на новинарска питања

Динкић је истакао да се само у банкарском сектору очекују директна страна улагања у износу од 750 милиона до милијарду долара, док се остале инвестиције очекују у сектору привреде, уз напомену да ће у оквиру Инвестиционог форума бити наговештена и приватизација Нафтне индустрије Србије и других компанија.

Он је навео да страни инвеститори са којима се до сада сусрео указују на то да је добијање позитивне Студије о изводљивости од великог значаја за прилив улагања у Србију, као и на то да је унапређен и рејтинг наше земље добијен од рејтинг агенције "Фич", што ће, како је оценио, довести до побољшања услова за кредитирање инвеститора из страних земаља од стране њихових кредитних агенција.

Београд ће показати да може да буде одличан домаћин оваквих, као и других међународних скупова, рекао је Динкић и навео да ћемо на овом скупу показати ново лице Србије као земље која може да привуче инвестиције, земље која ће бити један од лидера овог региона у привредном развоју, а не само земље која се везује за ратове и ратне злочине.

Он је, истакавши да желимо да покажемо да смо способни да радимо и да се бавимо економијом, најавио да ће се после овог скупа кренути у офанзивну промоцију српске привреде, пре свега у Европи.

Динкић је навео да су председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница и он од Аустрије већ добили званичан позив да на јесен у Бечу прикажу оно што наша земља нуди аустријским инвеститорима, и најавио да ће бити организовани и одласци у Немачку, Француску, Италију, Велику Британију и друге земље.

Министар је подсетио на то да је од до сада постигнутих договора са Европском инвестиционом банком (ЕИБ), међу најзначајнијима пројекат рехабилитације наше железничке инфраструктуре у вредности од 60 милиона евра колико ће издвојити ЕИБ, док ће Европска банка за обнову и развој у исте намене издвојити такође 60 милиона евра.

Према његовим речима, до краја ове године можемо очекивати закључивање уговора у износу од 120 милиона евра за модернизацију наше железнице, при чему ће средства бити употребљена првенствено за куповину нових локомотива и вагона, али и за реконструкцију железничких пруга, и то пре свега на међународном Коридору 10.

Динкић је објаснио да је модернизација железница у Србији неопходна, с обзиром на то да је све већа тражња за дистрибуцијом наших производа на тај начин, а ми тренутно нисмо у могућности да одговоримо тим захтевима.

Такође, у току је и пројекат изградње десет нових школа у Србији, вредан 25 милиона евра, а који је већ потписан са ЕИБ-ом.

Динкић је најавио и да ће у јуну бити потписан пројекат који се односи на модернизацију контроле летења, у вредности од 36 милиона евра, јер аеродром "Београд" треба да буде реконструисан до краја године, а самим тим и контрола летења мора бити осавремењена.

Министар је изразио очекивање да ће овај аеродром бити много прометнији него што је то био последњих година, с обзиром на то да постоји велико интересовање туриста и страних инвеститора за долазак у нашу земљу.

Он је такође као важан пројекат који ћемо закључити са ЕИБ-ом до краја ове године навео модернизацију клиничких центара у Србији. Реч је о центрима у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу, а за те намене очекује се 80 милиона евра у првој фази, као и још 70 милиона евра наредних година.

Динкић је рекао да ће новац бити уложен у реновирање самих објеката, као и у куповину најсавременије опреме како би болнице у Србији постигле ниво европских болница.

Он је додао да ће још један пројекат од 25 милиона евра бити искоришћен за рехабилитацију инфраструктура у мање развијеним општинама и прецизирао да се ради о изградњи канализационих мрежа, водовода и других инфраструктурних потреба неких мањих општина, за које ће држава дати гаранције, док ће Европска инвестициона банка доделити кредит.

Динкић се током дана састао са представницима ХВБ банке, а пре почетка Инвестиционог форума Србије и Црне Горе разговарао је са министром финансија Украјине Виктором Пинзеником, као и са министром финансија Јапана и представницима Нордијске инвестиционе банке (НИБ).

У свим разговорима основна тема била је унапређење билатералне сарадње, објаснио је он и најавио да је Србија заинтересована за интензивнију сарадњу са Јапаном, пре свега у области електронике и делова за ауто-индустрију.

Говорећи о Украјини, Динкић је навео да већ извозимо неке наше производе у ову земљу, у чему предњаче домаће фирме "Синтелон" и "Хемофарм" и истакао да сарадња на том плану може бити побољшана.

Он је најавио да ће са представницима Нордијске инвестиционе банке бити потписан оквирни споразум којим је предвиђена помоћ за подручја у Србији погођена поплавама, уз објашњење да НИБ функционише попут ЕИБ-а, само што окупља нордијске земље које имају значајан фонд и дају кредите под још повољнијим условима.