Фото: Министарство спољних послова

Током састанка истакнута је потреба да се у приступном процесу задржи динамика, упркос свим изазовима са којима се Европска унија суочава.

У том смислу, указано је на поруке са Самита о западном Балкану у Паризу у јулу 2016. године, где је јасно потврђена перспектива чланства и наставак политике проширења.

Такође, истакнута је потреба да се питање значаја проширења ЕУ јавности представља са аспекта позитивних ефеката на стабилност ЕУ и самог региона, као и доприноса које западни Балкан, као геостратешки важно подручје, има за саму ЕУ и њене грађане.

Разговарано је и о наставку преговарачког процеса у 2017. години, са акцентом на реформе које се спроводе у области економије и кључним областима за модернизацију српског друштва и државе.

Извештај о Србији за 2016. годину оцењен је као генерално позитиван и поновљена је посвећеност наставку реформског процеса.

Размотрена су и питања регионалне сарадње и важне улоге Србије у очувању регионалне стабилности, која има велики значај и за стабилност Европске уније.

Дачић је поновио приврженост Србије унапређењу односа са свим суседима, и исказао очекивање да се сва отворена питања решавају билатералним путем а не кроз процес приступних преговора.

Такође је разговарано о дијалогу између Београда и Приштине, који се води уз посредничку улогу Европске уније.

Први потпредседник Владе је указао на потребу да се у оквиру дијалога уважавају интереси обе стране и оствари напредак у примени договора који су постигнути у Бриселу.

Током састанка посебна пажња посвећена је односима Србије са Европском унијом у области заједничке спољне, безбедносне и одбрамбене политике.

Имајући у виду интересовање које је Хан показао за питања из оквира Поглавља 31, која су веома присутна у нашој јавности, Дачић је указао на то да је Србија дубоко посвећена сарадњи са ЕУ у ЗСБП и ЗБОП, што не треба сагледавати само кроз питање усаглашавања Србије са одлукама ЕУ.

Интензивна сарадња се одвија у великом броју области у којима Србија значајно доприноси Заједничкој безбедносној и одбрамбеној политици (ЗБОП) ЕУ.

Када је реч о учешћу у операцијама за очување мира УН и ЕУ, Србија је по броју људства прва у региону а осма у Европи, јачамо капацитете за учешће у цивилним мисијама ЕУ; имамо потписане споразуме о размени поверљивих информација са ЕУ и о сарадњи са Европском одбрамбеном агенцијом.

Србија се показала као кредибилан партнер ЕУ у мигрантској кризи и у сарадњи у борби против тероризма; Србија значајно доприноси регионалној стабилности; у великој мери усагласила је политику у области контроле наоружања и непролиферације и усвојила Закон о спровођењу мера ограничавања.

Дачић је на крају информисао свог саговорника да су започете припреме за осавремењивање националних докумената у области безбедности и одбране.

Истовремено, он је подвукао и конструктивну улогу и интензиван дијалог који је Србија имала са Европском унијом током свог председавања ОЕБС-у.

Оба званичника су на крају изразила интерес да се политички дијалог Србије и ЕУ интензивира, као и очекивање да ће се у наредном периоду наставити стабилна динамика отварања преговарачких поглавља, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова.