Фото: tanjug.rs

Шарчевић је у обраћању новинарима, након разговора са ученицима основних и средњих школа који су друштвено активни у различитим организацијама, оценио да ће се на тај начин средњошколцима омогућити много квалитетнији прелазак на студије.

Сада, како је рекао, имамо модел да ученик мора да полаже пријемни на једном факултету, па ако га не упише тек у наредном року може да аплицира за други факултет на којем је остало места.

Он је објаснио да ће са положеном националном матуром сваки свршени средњошколац моћи да пошаље апликације на неограничен број факултета.

Друга предност јесте што ће се на тај начин радити оцена школе, екстерна оцена једне читаве генерације, јер се неће полагати само предмет или два, као што је досад био случај, навео је министар.

Према његовим речима, припрема за увођење националне матуре трајаће наредне две године и финансираће се из ИПА фондова.

Такође, како је додао, биће уведена и међународна матура, која постоји од 1970. године и обухвата све континенте.

Њено полагање је мало теже, али ко је прође моћи ће да аплицира на најпрестижнијим светским универзитетима, попут Харварда, Сорбоне и других, закључио је Шарчевић.

Покретањем консултативног састанка са децом „Шта нам деца кажу“, Министарство просвете, науке и технолошког развоја жели да мишљења и ставове деце стави у центар реформских иницијатива.