Фото: minrzs.gov.rs

Иванишевић је на скупу "Мапа сиромаштва у Србији − налази и импликације по јавну политику" истакао да су стопе сиромаштва високе и у Прешеву – 63,6 одсто, Бојнику 63,4 одсто, Бујановцу и Лебану 54,6 одсто, а стопе више од 50 одсто су и у Бабушници, Босилеграду, Владичином Хану, Гаџином Хану, Дољевцу, Житорађи, Медвеђи, Трговишту и Црној Трави.

Према његовим речима, стопу сиромаштва тек испод 50 одсто имају Крупањ, Владимирци, Нови Пазар, Нова Црња, Коцељева, Мерошина.
Поређења ради, Крагујевац има стопу сиромаштва од 23,8 одсто, Ваљево 24,5, Ужице 17,9, Чачак 24,3 и Шабац 32,3 одсто, прецизирао је државни секретар.

Иванишевић је рекао да је у Београдском региону општина са највишом стопом сиромаштва Сопот са 26,9 одсто, док најнижу – 4,8 одсто има Нови Београд, додавши да су врло близу Врачар, Стари град и Савски венац са 5,3, 5,4, односно 5,7 одсто.

Према његовим речима, управо уредба о наменским трансферима има за циљ да смањи јаз сиромаштва између Београда и других, нарочито јужних, општина у Србији.

Средства која су издвојена, више од 500 милиона динара, и која ће бити издвојена у већем износу следеће године, биће директно пласирана у слабије развијене и неразвијене општине, и то у развој услуга социјалне заштите, рекао је Иванишевић.

Он је са задовољством приметио да се та средства троше наменски, односно да су у многим локалним самоуправама успостављене услуге социјалне заштите попут услуге помоћ у кући или лични пратилац.

Шеф Канцеларије Светске банке у Србији Тони Верхеијен нагласио је да је та тема управо оно чиме се Светска банка бави, а то је смањење сиромаштва и поспешивање привредног раста идентификацијом, препознавањем оних који су у највећем ризику од сиромаштва, где живе и зашто су заправо ти региони погођенији у односу на друге.