Фото: tanjug.rs

Јоксимовић је, учествујући на 16. Економском самиту у Београду, истакла да Србија има ту економску стабилност, и додала да је наша земља себи дала задатак да спроведе унутрашње реформе које су потребне на путу ка чланству.

Према њеним речима, Србија је сама себи поставила рок да се до 2018. године у законодавном смислу усагласи са стандардима законодавства ЕУ, који би требало да учине од Србије бољу, стабилнију и просперитетнију земљу.

Влада је, дакле, себи дала тај рок за спровођење унутрашњих реформи, поновила је она и изразила очекивање да ће од тог тренутка, за неких шест до осам година, Србија бити спремна да постане чланица, уколико буде постојала политичка воља у Бриселу.

Ми смо европске интеграције схватили као део домаће развојне агенде, а не само спољне политике, указала је Јоксимовић.

Европске интеграције, као део наше унутрашње развојне агенде, требало би да допринесу, пре свега, укупном развоју земље, али и регионалном и локалном, поручила је она.

Јоксимовић је напоменула да је са министром државне управе и локалне самоуправе Аном Брнабић постигла договор о томе да се изради оперативна форма како би се средства из фондова што боље користила на локалном и регионалном нивоу.

Фото: tanjug.rs

Шеф Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Србије ЕУ Тања Мишчевић истакла је данас да циљ наше земље није датум уласка у ЕУ, већ да се направи систем преговора који ће помоћи у спровођењу унутрашњих реформи.

Основни принцип који имамо у преговорима јесте да Србија буде спремна на то да преузме све обавезе и буде валидна чланица ЕУ, која ће моћи да има утицаја на процес одлучивања, поручила је она.

Према њеним речима, процес проширења данас се разликује много од оног пре десет година.

Право Европске уније је нарасло до неслућених размера у том периоду. Некада је постојало свега 80.000 страница текста, а ми смо сада суочени са 160.000 страница европског права, које треба да пренесемо у домаће законодавство, указала је Мишчевић.

Она је нагласила да без реформе државне управе и локалне самоуправе нема спровођења свега што је договорено, било у преговорима, било кроз процес унутрашње реформе државе.

До сада је, како је подсетила, отворено Поглавље 35 о напретку у нормализацији односа са Приштином, Поглавље 32 о финансијском надзору и контроли, као и поглавља 23 и 24.

У Бриселу се налази Поглавље 5 о јавним набавкама, а завршене су процедуре око Поглавља 25, које се односи на науку и истраживање, као и Поглавља 26 о образовању, култури и младима, која ће бити упућена Бриселу, прецизирала је Мишчевић.

На дводневном скупу, на којем ће учествовати велики број домаћих и међународних економских стручњака, привредника, дипломата и чланова Владе, учесници ће покушати да дају одговор на питање како рестартовати привреду и трасирати пут у Европску унију.