Фото: eko.minpolj.gov.rs

Божовић је том приликом истакла да је Србија у документу ''Статус и планови преношења и спровођења правног оквира ЕУ за Поглавље 27, животна средина и климатске промене'', који је доставила Европској комисији и земљама чланицама, изнела јасне финансијске, техничке и временске планове за ту област за наредних 25 година.

Она је навела да ће Србија у том временском периоду инвестирати приближно 10 милијарди евра како би достигла стандарде на које се обавезала.

Од тог износа, како је прецизирала, пет милијарди евра је потребно за пречишћавање отпадних вода, милијарда за управљање отпадом, а две милијарде за водоснабдевање.

Имамо велику подршку ЕУ за наставак инвестиција у инфраструктурне пројекте, што ће резултирати пакетом од 100 милиона евра у наредној години за изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода, која ће удвостручити наш тренутни национални капацитет пречишћавања отпадних комуналних вода, објаснила је Божовић.

Такође, како је додала, наша земља у наредних 25 година треба да изгради 320 постројења за пречишћавање отпадних вода и да са данашњих девет регионалних система за управљање отпадом дође до 26 како би у потпуности испоштовала стандарде из директива ЕУ у вези са управљањем отпадом.

Директиве које се тичу управљања водама, отпадним водама и отпадом, као и директива о индустријском загађењу, финансијски и технички су најзахтевније и покривају приближно 80 одсто неопходних средстава за апроксимацију целокупне животне средине, навела је она.

Према њеним речима, из ИПА фонда имамо на располагању 160 милиона евра, а када постанемо земља чланица, очекујемо да ћемо у три финансијска периода, односно током 21 године, имати и до четири милијарде евра.

Божовић је указала на то да је Зелени фонд, као стабилан систем финансирања заштите животне средине, у припреми и почиње са радом од 1. јануара 2017. године.

Инвестиције из приватног сектора су добродошле, због чега је недавно објављен први приручник, односно упутство приватним инвеститорима и локалним самоуправама за инвестиције приватног сектора у животну средину, истакла је она.

Такође, како је напоменула, са Немачком имамо веома интензивну сарадњу у области животне средине и обновљивих извора енергије, посебно са Немачком развојном банком (KfW) и Програмом техничке помоћи (GIZ).

Србија са Баварском жели блиску сарадњу у погледу очувања слива реке Дунав, али и да заједно радимо на регионалним иницијативама и пројектима, попут очувања сливова Дрине и Ибра, поручила је Божовић.

Представници Зелене странке – Маргарет Баусе, Керстин Целина, Кристин Кам, Ули Лајнер и Мартин Штумпфиг истакли су да у потпуности подржавају пут Србије ка Европској унији, као и да ће дати своју подршку у преговарачком поступку за Поглавље 27.

Они су пренели да су упознати са током преговора за поглавља 23, 24 и 35, изражавајући задовољство тиме да је Србија извукла најбоља искуства и лекције претходника у погледу припреме за преговоре са ЕУ који се тичу животне средине.

Немачке парламентарце интересовао је тренутни и будући институционални статус сектора животне средине, да ли се свест о значају заштите животне средине повећала код грађана током процеса приступања ЕУ, као и досадашњи резултати и будући планови на пољу смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште и прелазак са фосилних горива на обновљиве изворе енергије.

Током разговора је истакнута спремност да се немачким компанијама представе потребе сектора заштите животне средине у Србији како би се омогућиле додатне инвестиције у овај сектор и пружила подршка Србији у достизању планираних стандарда.