Предраг Бубало

Преговори са ММФ-ом:

- Као и већина чланова наше делегације, очекивао сам да ћемо ове године много лакше проћи и пету ревизију трогодишњег споразума са ММФ-ом. Но, како то бива у животу, оно што очекујеш да ће бити лако буде много теже. Одмах да кажем да претходна влада током 2003. године није прошла ниједну од ревизија предвиђених на сваких 6 месеци током реализације аранжмана, па смо ми током прошле године морали да прођемо, и прошли смо, две ревизије, од којих једну на самом почетку мандата.

Наш оптимизам да ћемо лако проћи и трећу ревизију у само једној години рада заснивао се на чињеници да смо 2004. године имали велики раст бруто друштвеног производа од 8,3 одсто, као и да смо притом имали респектабилан пораст индустријске производње. Међутим, изузетан пораст трговинског дефицита са иностранством, а нарочито пробијање пројектованог раста инфлације, загорчало нам је ове преговоре са Мисијом ММФ-а. Јер, месечна стопа инфлације је и почетком ове године била значајна - што због наставка раста цена сирове нафте на светском тржишту, тачније пораста цена деривата на нашем тржишту, што због увођења ПДВ-а у наш фискални систем, јер су наши предузетници све то одмах укалкулисали у своје цене.

Логика ММФ-а у таквим приликама није да се показује разумевање, већ да се одмах траже ефикасне противмере. Рекли су нам да морамо одмах да "режемо" све трошкове, да живимо у реалним оквирима и делимо само оно што смо зарадили. Ми смо такав приступ прихватили у Вашингтону, али ситуација код нас даље се заоштравала, а потребно нам је време да преокренемо трендове. Но, ја сам уверен да ћемо успети, али код системских потеза сви ефекти не могу се очекивати већ ове године.

На пример, од нас се тражи, а ми то и иначе морамо учинити, да се обави темељна реконструкција пензионог система. Нигде у свету није забележено да се из државног буџета издваја толико за пензије као код нас. Нормално је да се пензије деле из пензионих фондова у које се годинама раније уплаћају пензиони доприноси. Но, наши пензиони фондови били су економски уништени у ранијем периоду, па пензије морамо у огромном делу да финансирамо из текућих јавних прихода. Реформа пензијског система увек је осетљиво питање, и морамо добити неко време за његову реконструкцију, али тај посао морамо почети одмах.

Затим, морају да буду убрзане реформе у армији. Знате да је почело реструктурирање у Војсци Југославије, па су се први на удару нашли цивили на служби у ВЈ. Но, остаје још болних потеза.

Такође, од нас се тражи да премостимо неконзистентност у нашем систему између трошкова централне и локалне власти. Поједностављено, зато што имамо Устав који имамо, видимо да се локална власт "отргла" и да Влада нема контролу над локалним јавним трошковима и локалним јавним сектором.

Видели сте да је инфлациона очекивања почетком ове године добрим делом покренуо енорман раст (или најава раста) цена локалних комуналних услуга. Због тога сада конструишемо један механизам преко кога ће Влада моћи да реагује на такве потезе. У ствари, ММФ тражи потпуно консолидован рачун јавне потрошње и јавних прихода, без обзира на то ко управља појединим приходима и ко одлучује о којој потрошњи.

Од нас се сада још више тражи да се убрзају структурне реформе у крупним друштвеним и у јавним државним предузећима. Јер, начелно, они нам признају одличне резултате у приватизацији. Тачније речено, у том смислу ММФ је задовољан свим оним што је у приватизацији учињено од 1. септембра прошле године до данас. Мени је то посебно драго јер постоји прича да ова Влада не форсира транзицију. А, у ствари, има људи којима су пуна уста транзиције, мада мало шта мењају, док други мање причају, а више реално мењају.

Чак и код великих јавних предузећа ми смо много тога већ урадили у последње време. Пре свега, усвојене су стратегије реструктурације, одвојене су такозване non core делатности од основних делатности и слично. Но, Мисија ММФ-а тражи брже конкретне потезе и резултате. Дакле, сада је притисак усмерен на то да се све оно што припада "споредним делатностима" у јавним предузећима што пре пренесе на располагање Агенцији за приватизацију, која је, чини ми се, стекла велико поверење.

Прихватам убрзану приватизацију non core делатности у овим фирмама, али сматрам да се мора бити веома пажљив у припремама приватизације виталних делатности у јавним предузећима. Јер, то су наша најдрагоценија предузећа, врло сложена по својој структури и веома важна за развој других индустрија у нашој привреди. То не значи да те фирме не треба да смањују вишкове запослених и да не треба да повећавају ефикасност на сваки други начин.

Да ли сте оптимиста по питању добијања позитивне оцене од Мисије ММФ-а:

- Баш данас се дешавају кључне ствари. Представници ММФ-а рекли су да ће контактирати Вашингтон јер прва ствар јесте да нам се одложи трајање споразума до краја ове године, за који је иначе предвиђено да буде завршен 13. маја 2005. године. То одлагање тражимо због времена изгубљеног током 2003. године и оно нам је важно да бисмо постигли неке пропорције од којих нам зависи повлачење преосталих приближно 200 милиона долара подршке и отпис 700 милиона долара према Париском клубу поверилаца. И ми се, иначе, међусобно још морамо консултовати о неким питањима. Ипак, мислим да ћемо на крају имати позитивну оцену. Такође, уверавам Вас да ће ова Влада имати храбрости да се суочи са свим последицама онога што буде прихватила. Да ли ће она то све издржати, то је већ друго питање. Но, ја немам никакве дилеме да ће она урадити све оно што сматрамо да се мора урадити. А оно што се мора - боље да урадимо данас.

Захтев за смањење јавне потрошње:

- Морамо да смањимо тражњу без реалног покрића јер она ствара инфлацију, ствара трговински дефицит, па отуда морамо да контролишемо пораст личних доходака.

Субвенције за посрнула предузећа:

- Ту немамо алтернативу и сматрам да је Мисија ММФ-а прихватила наше разлоге за одржање пројектованог нивоа субвенција привреди. Још прошле године ММФ је тражио да их потпуно укинемо. Сада не инсистирају на томе. Притом, треба имати у виду да нека предузећа силазе са списка оних која се дотирају јер су се опоравила, јер су приватизована. На пример, "Ливница" у Кикинди и "Север" у Суботици били су стални корисници субвенција, а сада им те субвенције, док не постану позитивни у пословању, омогућавају купци - "Цимос" из Копра и "АТП" из Аустрије. Такође, више им нису потребне интервенције када им се због неплаћања искључи струја или гас, или кад им је рачун блокиран због неплаћеног пореза. Пошто нема чаробног штапића који одједном оздрављује компаније, те фирме су финансијски и даље негативне, али се постепено опорављају, подижу производњу. То је и смисао приватизације, да фирме сиђу са државне грбаче. Па не заборавите "Железару" у Смедереву која је била дотирана деценијама, а сада је више не дотирамо. Верујем у то да ћемо већ идуће године моћи да смањимо буџетске субвенције индустријским фирмама јер ће још неке од њих стећи стратешке партнере. Ми смо у специфичној ситуацији. Док други субвенционирају само пољопривреду, ми морамо да субвенционирамо и део индустрије, управо да бисмо те фирме оспособили за приватизацију, да бисмо их некако спасли до оне мере да буду занимљве за инвеститоре.

Курс и камате:

- Био сам директор велике фирме која је имала и значајан извоз, дакле фирме која би по дефиницији требало да стално тражи реалну депресијацију националне валуте. Али, верујте, сваком привреднику важнија је стабилност пословања од неких бенефита које отима при несигурном девизном курсу. Сваком привреднику је приоритетна макроекономска стабилност да би знао да планира годину.

Код цене капитала, тачније камата, морам да признам да имамо катастрофално високе камате. Оне су тим већи терет јер наша привреда нема обртног капитала, нема чиме да финансира производњу. Ми бисмо чак имали и далеко већи извоз када би наша предузећа имала нормалне цене позајмица за производњу. Сваки дан ми долазе људи, на пример директор једне фабрике каблова, који спомињу извозне послове од више милиона евра које не могу да финансирају, односно трошкове позајмица не могу да уграде у конкурентну цену на светском тржишту. Значи, прихватају се само извозни послови, то јест обим тих послова за који се добије аванс од купца. А у свету најбоље пролазе они који могу да кредитирају купца или му дају дужи рок за исплату цене.

Наравно, код овог нашег највећег проблема не треба заборавити задуженост наших фирми, несолвентност, неодговорно трошење кредита на плате, преварне манипулације са хипотекама (које иду на штету банака), дакле, све оно што смо наследили из времена "друштвене привреде".

Но, у последње време та слика није толико црна. Мало ко спомиње да смо током прошле године знатно повећали продуктивност, чак више од личних доходака у самој привреди. Но, то се није адекватно одразило на побољшање наше конкурентности на светском тржишту, јер се подижу плате на свим странама ван привреде. То што говорим је лако доказати јер ми смо прошле године знатно повећали производњу, уз смањену запосленост у привреди.

Приватизација фирми за које не влада велико интересовање:

- Стално говорим о четири проблема. Застарела технологија, стара опрема, велики дугови и превелик број запослених. Ту најпре можемо да делујемо на дугове и зато смо предложили измену Закона о приватизацији, што би омогућило својеврстан "условни отпис" дугова према држави у тренутку приватизације. Но, тај законски предлог неприхватљиво дуго се крчка у Скупштини. Дакле, ако не можемо ођедном да мењамо технологију и опрему, можемо да идемо на дугове и покушавамо да олакшамо смањивање броја запослених. Тако ћемо повећати интерес за куповину још низа предузећа. Тамо где ништа од тога не успе, стечај је неизбежан.

Приватизација најкрупнијих губиташа као што су РТБ Бор и Застава:

- У поменутим компанијама одмичемо "корацима од седам миља", иако нећемо да идемо мимо закона, као код "Сартида" када су заобиђени највећи повериоци. "Застава" већ има свој пут. Продали смо већ три дела ове фирме. Одвојили смо 26 делова. Постигли смо споразум са "Фијатом" о отпису њихових потраживања. Наравно, радимо на томе да "Застава" добије шансу, а да ли ће је њене унутрашње снаге искористити, то је већ на њима, то је друга прича. Истовремено, радимо и на решавању проблема РТБ "Бор"...

Случај Мобтел:

- Већ је објављено да је Алфа група званично одустала од куповине већинског дела Мобтела. Наш став је такође познат. У целом том случају ми чврсто стојимо на позицији да Влади не може да се "поклања" било који проценат сувласништва над неком фирмом и сматрамо да држава има већински власнички удео у Мобтелу, те да ћемо то доказивати на сваком месту. Чак и ако се сада уместо Алфа групе појави неко заинтересован за приватни део капитала у тој фирми, ми остајемо при свом ставу, а у одлуке приватних власника нећемо се мешати.

Испада да ми не знамо је ли БК трејд био продат или није, а у ствари ми у то нећемо да се мешамо. Ми само кажемо - ми смо продавци већинског дела и не прихватамо да узмемо део цене коју је неко други уговарао, кад се утврди да је држава већински власник.

Не можемо исправити све криве Дрине из прошлости и одговорити на сва питања о томе како је неко раније дошао до одређеног капитала, али можемо доказати државни удео, за то имамо документа. Ти докази биће проверени кроз два арбитражна спора, који ће вероватно бити обједњени - један који је покренуо БК трејд и други који је покренуло јавно државно предузеће ПТТ Србија. Ја бих волео када бисмо постигли неко вансудско поравнање, да не губимо време до пресуде и једном дођемо до решења, по цену да неко изгуби неки промил на који полаже право. Јер, телекомуникације се страховито брзо развијају и сада је тренутак да држава распише тендер за приватизацију Мобтела, то јест продају свог већинског удела у тој компанији. Ако то не можемо да постигнемо са БК трејдом, можда ћемо моћи са неким новим сувласником.