Стефановић је, након министарске конференције Прашког процеса "Заједничко решавање изазова", истакао да је важно одговорити на то како се опходити према економским мигрантима и на који начин победити илегалне преласке границе и изборити се са кријумчарима људи.

Он је, нагласивши да су то питања која Србија поставља и другим земљама, указао на то да наша земља, заједно са партнерима и комшијама, жели да пронађе решење које ће омогућити бољу и квалитетнију контролу граница.

Према његовим речима, мигрантска криза се мора решавати тамо где је проблем и настао – у земљама порекла миграната.

Србија чврсто стоји на становишту да свака земља на мигрантској рути мора преузети свој део терета и одговорности, указао је Стефановић.

Он је истакао да је ово један од најсложенијих проблема у новијој европској историји, који је далеко изван националних оквира , због чега захтева свеобухватно и дугорочно решење, које не предвиђа само једнострано затварање граница.

Ова криза није прошлост, она је, нажалост, будућност Европе, поручио је потпредседник Владе.

Стефановић је подсетио на то да Србија на постизању заједничког решења инсистира дужи временски период, али да до сада није добила јасне смернице и планове, при чему непостојање јединственог става само отежава целокупну ситуацију.

Он је навео да су миграторна кретања на западнобалканској рути у овом тренутку успорена, али да се може очекивати појављивање алтернативних рута, што би могло довести до повећања броја илегалних улазака у Србију.

Такође, потпредседник Владе је упозорио на то да је један од изазова који прате мигрантску кризу и повећано кријумчарење људи и да је велика пажња МУП-а Србије управо усмерена ка спречавању те појаве, између осталог и због тога што се међу мигрантима могу наћи и потенцијалне жртве трговине људима.

Полиција је у последње две године на територији Србије ухапсила више од 2.000 особа осумњичених за кријумчарење људи, предочио је Стефановић.

Он је своје колеге у Братислави упознао са тим да је Влада Србије пре неколико дана усвојила нови план реаговања у случају повећаног прилива миграната од октобра 2016. до марта 2017. године, који подразумева адекватну заштиту мигрантске популације током зиме.

Захваљујући средствима из буџета, али и страних донатора, Србија је обезбедила смештајне капацитете за 6.000 људи, нагласио је Стефановић, додавши да је формирано 13 прихватних центара, уз сталне центре за азил, у којима је мигрантима 24 часа дневно на располагању сва неопходна помоћ – храна, вода, одећа, обућа, лекови, као и медицинска заштита.


Он је упозорио на то да руте незаконитог преласка државних граница могу, нажалост, бити и руте којима чланови појединих терористичких организација могу на незаконит начин доћи до земаља западне Европе.

Потпредседник Владе је истакао да је недавна серија терористичких напада јасно указала на неопходност координираног деловања и брзе размене информација, уз напомену да морамо знати ко су људи који су напустили ратишта и који у миграторном таласу покушавају да се домогну Европе.

Стефановић је поновио да Србија жели да буде део решења и да солидарно преузме одговорност и уложи максималне напоре.

Време у овом контексту представља ограничавајући фактор. Са проблемима се морамо суочити храбро и без одлагања, како бисмо избегли даље усложњавање ситуације, истакао је он.

Према његовим речима, нема ни најмање сумње да само у заједничком деловању свих земаља, уз јасно и прецизно дефинисане ставове, можемо доћи до ефикасног и трајног решења, наводи се у саопштењу Министарства унутрашњих послова.