Фото: Министарство спољних послова

Званични сајт Владе Србије преноси у целини иступање Дачића на састанку Генералне скупштине Уједињених нација на високом нивоу о избеглицама и мигрантима:

„Поштовани председниче Генералне скупштине УН,
Уважени генерални секретару,
Екселенције,

На почетку, желим да захвалим председницима 70. и 71. заседања Генералне скупштине за председавање овом веома важном састанку.

Налазимо се у жижи врло озбиљне избегличко-мигрантске кризе, највеће од завршетка Другог светског рата, која не јењава, већ добија на ширини и интензитету. Девет месеци од усвајања одлуке о одржавању овог састанка ситуација је објективно још тежа и комплекснија и свеобухватно решење није на видику. И поред озбиљног напора да се суочи са овим све већим изазовом, међународна заједница не успева да нађе адекватне одговоре. Јасно је да је потребно да се пронађе решење за главне корене кризе и зауставе ратови и сукоби који производе највећи број избеглица.

Моја земља се налази на једном од кључних праваца кретања избеглица – такозваној западнобалканској рути. Кроз Србију је у протеклих годину и по дана прошло више од 700.000 избеглица и миграната. Показали смо солидарност и хуманост, за шта Србија неретко добија похвале од самих миграната, али и УН агенција и међународне заједнице. Организовали смо прихватне центре, смештај и превоз. Обезбедили смо храну, одећу и лекарску помоћ и посебну бригу за жене, девојчице и децу, старе и болесне.

Наша емпатија према избеглицама и мигрантима и суштинско разумевање њихове патње и положаја произилази из чињенице да смо преко две деценије суочени са питањем избеглица и интерно расељених лица. У нашој земљи се и данас налази укупно 250.000 избеглица и интерно расељених лица у дуготрајном расељењу, што је највећи број у Европи. Улажемо ванредне напоре на изналажењу трајних, праведних решења за избеглице из региона и интерно расељена лица на својој територији у дуготрајном расељењу.

До смањења броја избеглица на територији бивше Југославије дошло је највећим делом кроз њихову интеграцију у Републици Србији. Реч је о више од 300.000 људи, чиме је Србија преузела и највећи терет трајног решења избегличког проблема. Нажалост, од преко 200.000 интерно расељених лица, само 4.000 или 1,9 одсто лица протераних пре седамнаест година из наше покрајине Косово и Метохија се вратило у своје домове.

Мигранти нама долазе из земаља ЕУ и теже томе да стигну до северних чланица ЕУ. Када се на северном делу руте затварају пролази, постоји опасност да Србија постане уско грло и да више хиљада миграната буду затечени у Србији, што је већ случај.

Тренутно у Србији борави више од 7.000 миграната и тражилаца азила. У координацији са суседима на западнобалканској рути предузимамо мере за спречавање ирегуларних миграција и сузбијање деловања криминалних група кријумчара. Иако је прилив избеглица и миграната од марта ове године био нешто мањи, услед активног деловања криминалних група западнобалканска рута је далеко од затворене.

Не желимо да подижемо зидове и спремни смо да покажемо солидарност и сносимо део терета ове кризе, али као земља са проблемом дуготрајног расељења већ више од двадесет година, немамо капацитете да будемо дугорочно, масовно прихватилиште за мигранте и зато се залажемо за свеобухватно европско и глобално решење, уз праведну поделу терета.

Република Србија је на конференцији о Сирији, одржаној у Лондону, у фебруару ове године, најавила и уплатила донацију од 500.000 евра Уницефу намењену за образовање деце у Сирији.

Данашњим усвајањем Декларације, политички оквир за решавање питања избеглица и миграната је постављен. Потребна је сада наша заједничка мобилисана политичка воља да она буде спроведена у живот. Спремни смо да заједно радимо на реализовању циљева зацртаних у Декларацији.

Хвала“, наводи се у говору Дачића.