АУДИО: Конференција за новинаре поводом потписивања уговора о пројектовању Јединственог диспечерског центра за управљање железничким саобраћајем

Фото: Фонет

Уговор су у Влади Србије потписали генерални директор Саобраћајног института ЦИП Милутин Игњатовић и заменик генералног директора Пројектног института „НИИАС“Андреј Павлоскиј, у присуству амбасадора Руске Федерације у Београду Александра Чепурина и првог потпредседника Руских железница Александра Мишарина.

Михајловић је на конференцији за новинаре, након потписивања поменутог документа, истакла да је Јединствени диспечерски центар неопходан како бисмо имали модерне железнице које ће бити повезане с регионом.

Она је подсетила на то да стари диспечерски центар у Србији постоји већ више од 30 година и технолошки је превазиђен, и најавила да ће тек бити разматрани начини финансирања новог центра када буду познати сви технички детаљи.

Израда техничке документације коштаће 950.000 долара, а нови диспечерски центар у Београду био би изграђен, опремљен и оформљен уз помоћ Холдинга Руских железница, док би процењена вредност изградње износила 20 милиона долара, прецизирала је Михајловић.

Диспечерски центар, како је напоменула, један је од четири пројекта предвиђена Меморандумом о стратешком партнерству између "РЖД" и "Инфраструктуре железнице Србије" а.д., који је потписан 27. октобра 2015. године у Москви.

Према њеним речима, након израде идејног пројекта диспечерског центра треба да се уради главни пројекат његовог развоја у три фазе – прва за БГ чвор, друга за Коридор 10 и трећа за осталу железничку мрежу у Србији.

Истовремено, како је додала, до посете председника Владе Руске Федерације Дмитрија Медведева Србији у октобру, министарства финансија двеју земаља усагласиће продужење руског кредита.

Рок за повлачење кредита је до краја 2017. године, а Министарство грађевинараства, саобраћаја и инфраструктуре је најавило да ће његово коришћење бити продужено за четири године, односно до краја 2021. године.

До сада су потписани анекси уговора вредни 760 милона долара, при чему је повучено 40 или 45 одсто средстава, с обзиром на то да поједини пројекти још нису завршени.

Руски кредит обухвата модернизацију и градњу панчевачке пруге, шест деоница на Коридору 10, обнову барске пруге од Ресника до Ваљева, пругу Стара Пазова–Нови Сад и пројектовање новог Диспечерског центра за управљање железничким саобраћајем у Србији, као и набавку 27 нових дизел-моторних возова из Русије.