Фото: Фонет

Антић је на конференцији ''Борба против климатских промена – спремност Србије" подсетио на то да је Србија била међу првим државама у свету која је дефинисала циљеве у овој области, истичући да у остварењу тих циљева енергетика мора да пружи велики допринос.

Он је додао да ресорно министарство предузима бројне напоре у борби против климатских промена, при чему је у протеклих неколико година уложило више од 200 милиона евра у смањење емисије штетних гасова.

Фото: Фонет

Државни секретар Министарства пољопривреде и заштите животне средине Стана Божовић најавила је да ће Стратегија за климатске промене са Акционим планом, већ крајем 2018. године дефинисати циљеве и начине за смањење емисије штетних гасова.

Србија је спремна да прихвати међународне обавезе у борби против климатских промена, навела је она и поручила да је неопходно да се сви сегменти друштва укључе и пруже помоћ у борби против тих промена.

Фото: Фонет

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Давенпорт оценио је да је Србија веома важан партнер ЕУ у борби против климатских промена, и најавио да ће ЕУ из предприступних фондова ИПА са милион евра финансирати Стратегију за климатске промене са Акционим планом, у трајању од 18 месеци.

Крајњи циљ ове стратегије јесте усмеравање српске привреде ка дугорочно одрживом развоју и смањењу емисије штетних гасова, рекао је Давенпорт.

Он је навео да ће припрема ове стратегије морати да буде транспарентан и инклузиван процес, који ће укључити све релевантне државне службе, али и приватни сектор и целокупно цивилно друштво.

Србији су, како је нагласио, на располагању додатна средства из ИПА фондова, док ће ове недеље у Ваљеву, у склопу Недеље климатске дипломатије ЕУ, бити представљен нов пакет помоћи ЕУ усмерен на смањење последица природних катастрофа, као што су поплаве које су пре две године погодиле Србију.

Давенпорт је, позивајући српске власти да ратификују климатски споразум из Париза, подсетио на то да је Србија била прва земља у региону и прва земља кандидат за чланство у ЕУ која се званично обавезала на смањење гасова са ефектом стаклене баште.

Ублажавање последица климатских промена је тренутно наш велики приоритет, а ЕУ се обавезала на смањење гасова са ефектом стаклене баште за 20 одсто до 2020. године, напоменуо је он и додао да је Унија на добром путу да то и оствари.

Потпредседник Привредне коморе Србије Мирослав Милетић оценио је да успостављање привреде будућности, засноване на ниским емисијама угљеника, значи улагања у дугорочном периоду, због чега је значајно успостављање акционог плана Србије како би се створило стабилно окружење за подстицање инвестиција у технологије које за последицу имају ниске емисије угљеника.

Конференцију, која је одржана у Привредној комори Србије, организовали су Министарство пољопривреде и заштите животне средине и Делегација Европске уније у Србији, у оквиру Недеље европске климатске дипломатије.