Ђурић је, поводом 30. августа – Међународног дана несталих особа, нагласио да стотине породица из наше јужне покрајине и даље очекују да истина о судбини њихових најмилијих буде расветљена, иако је од завршетка ратних сукоба на Космету протекло више од једне и по деценије.

Он је навео да је Међународном комитету Црвеног крста пријављено 6.049 случајева несталих на Космету, при чему је од тог броја до данас затворено 4.383 случаја.

Према његовим речима, и даље се 1.666 особа води као нестало, међу којима је више од 570 Срба и других неалбанаца.

Институције и политичке елите, као и надлежне међународне организације, дужне су да уложе додатни напор како би се породицама, које и даље живе у ишчекивању и нади, утврђивањем истине понудила каква-таква утеха, поручио је Ђурић.

Он је указао на то да, и поред декларативне спремности свих заинтересованих страна, нисмо успели да утврдимо каква је судбина свих несталих, а једна од најмрачнијих страница наше заједничке историје неће бити затворена док год то не буде учињено.

Београд и Приштина се, како је објаснио, питањем несталих лица баве у оквиру радне групе којој председава Међународни комитет Црвеног крста, што је добар, али не сасвим ефикасан механизам за сарадњу на решавању овог проблема.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију је истакао да комисија, ипак, без обзира на све препреке са којима се суочава, истрајава на овом тешком и племенитом послу.

Он је напоменуо да је кроз поменути механизам решено приближно 1.620 случајева несталих лица, а спроведене су и значајне теренске активности ради провере информација о местима могућих гробница.

Ђурић је истакао да је београдска делегација поступила по свим захтевима Приштине који се односе на теренске провере и лоцирање могућих гробница на подручју централне Србије.

Према његовим речима, свака локација за коју је добијена информација проверена је, и тако ће бити и убудуће.

Очекујем да Приштина преда радној групи информације о могућим гробницама са посмртним остацима Срба и других неалбанаца, а од међународних организација, које су у време чињења злочина и њиховог прикривања биле на Космету, да помогну у прибављању релевантне документације и решавању питања приближно 400 НН посмртних остатака у мртвачници у Приштини, рекао је Ђурић.

Он је нагласио да су недостатак информација о могућим појединачним и масовним гробницама и тешкоће у идентификацији ексхумираних посмртних остатака и даље кључне препреке за решавање случајева несталих лица.