Вучић је нагласио да пред институцијама Србије и Републике Српске стоји задатак да се утврде тачна имена страдалих Срба на територији Независне државе Хрватске (НДХ), будући да ни након више од 70 година то није утврђено.

Он је поручио да то морамо да урадимо и због буђења усташке политике у Хрватској.


Сведоци смо како се из понора историје на сцену враћају идеје некадашње НДХ, мирно и поносно ћемо истрепети све то, али никоме и никада нећемо дозволити Јасеновац, Јадовно, Јастребарско, али ни Олују, нагласио је премијер.

Србин више неће у јаму, неће беспоговорно у смрт, Србин више неће и не може без своје њиве, имања, куће, огњишта, нагласио је председник Владе.

Вучић је истакао да Срби никоме не прете и да хоће мир и најбоље односе, чак и са онима који су хтели да нас нема.


Такву политику сматрамо делом своје будућности, али ћемо да будемо своји на своме, да живимо своје обичне животе у својим опанцима и под својим небом, рекао је он.

Премијер је додао да је изгубљено много живота да бисмо се плашили кољача и убица које неки свакодневно промовишу као хероје.

Систем концентрационог логора чије је средиште било у Јасеновцу представља једну од локација на којима је током Другог светског рата извршен масовни геноцид.

Према подацима до којих се дошло, може се тврдити да је у овом логору усмрћено око 700.000 људи, највећим делом Срба, Јевреја, Рома и других антифашиста.


Систем концентрационих логора са средиштем у Јасеновцу, основан 21. августа 1941. године, сматра се местом најмонструознијег убиства више стотина хиљада људи, међу којима и 19.544 деце млађе од четрнаест година.

Логор у Јасеновцу налазио се на површини од око 210 км² дуж леве обале Саве, на потезу од Старе Градишке на истоку до села Крапље на западу, као и од Струга на северу до линије између Драксенића и Бистрице на југу.

Након више неуспешних покушаја пробоја из логора, преостали логораши су 22. априла учинили још један напад који је донео слободу мањем броју њих. Већи број је страдао у борбама са логорским чуварима.


Логор у Старој Градишки, део јасеновачког комплекса, ослобођен је 23. априла 1945. године, а трупе југословенске Друге армије ушле су у напуштени логор Јасеновац 2. маја исте године.

Пре него што су напустили логор у Јасеновцу, усташе су ликвидирале све преостале заточенике, девастирале део грађевина и покушале да униште трагове својих злочина.