У саопштењу се наводи да се нови акт односи на пројекте из Програма основних истраживања и основних усмерених истраживања за период од 2017. до 2020. године и Програма истраживања у области технолошког развоја за период од 2017. до 2019. године.

На првом састанку радне групе договорено је да се настави рад у три подгрупе према научним областима, и то: природно-математичке и медицинске науке, друштвено-хуманистичке науке и техничко-технолошке и биотехничке науке.

На јучерашњем састанку представници три подгрупе и Министарства просвете, науке и технолошког развоја усагласили су текст новог акта.

Представници радне групе предложили су незнатне измене акта, који је Влада поништила у мају, а највише предлога стигло је из техничко-технолошких наука.

На састанку је једногласно договорено да се упути апел Влади Србије да се што пре формира Национални савет за науку и технолошки развој.

Радну групу формирало је Министарство, а њене чланове су предложили председници Матичних научних одбора, стручних тела за одређене научне области, гране или дисциплине, који имају најмање седам, а највише 15 чланова.

Између осталог, Матични научни одбор даје мишљење о квалитету научноистраживачког рада, даје оцену о научној компетентности истраживача, односно наставника високошколских установа за реализацију програма и пројеката,даје мишљење на акт о категоризацији и рангирању научних часописа.

Радна група има 19 чланова, а њеним радом је координирао помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја задужен за науку Никола Танић.

Чланови радне групе су: члан Матичног научног одбора за медицинске науке Гордана Лепосавић са Фармацеутског факултета у Београду, члан Матичног научног одбора за биологију Љиљана Вићовац-Панић, која је научни саветник у Институту за примену нуклеарне енергије и члан Матичног научног одбора за хемију Живослав Тешић, са Хемијског факултета Универзитета у Београду.

Такође, чланови радне групе су и члан Матичног научног одбора за физику Бранислав Јеленковић са Института за физику, за гео науке и астрономију Милан Судар са Рударско- геолошког факултета у Београду и члан Матичног научног одбора за математику и механику Марко Недељков са Природно-математичког факултета у Новом Саду.

Чланови радне групе су и чланови Матичног научног одбора за историју, археологију и етнологију Вујадин Иванишевић, који је и научни саветник у Археолошком институту у Београду и Даница Поповић, која је научни саветник у Балканолошком институту САНУ.

У овој радној групи су и чланови Матичног научног одбора за друштвене науке –Јован Бабић са Филозофског факултета у Београду и Мирјана Рашевић, која је научни саветник у Институту друштвених наука.

Чланови групе из Одбора за језик и књижевност су Милош Ковачевић са Филолошко- уметничког факултета из Крагујевца и Срето Танасић са Института за српски језик САНУ, из Одбора за биотехнологију и пољопривреду је Драгана Миладиновић, који је и научни саветник у Институту за ратарство и повртарство из Новог Сада.

Члан Матичног научног одбора за електронику, телекомуникације и информационе технологије Мирослав Трајановић са Машинског факултета у Нишу, члан Одбора за енергетику, рударство и енергетску ефикасност Мирко Коматина са Машинског факултета у Београду, а за материјале и хемијске технологије Мирослав Комљеновић, научни саветник у Институту за мултидисциплинарна истраживања у Београду, су такође чланови радне групе.

У поменутој групи су и члан Одбора за машинство и индустријски софтвер Срђан Бошњак са Машинског факултета у Београду, а из одбора за саобраћај, урбанизам и грађевинарство је Мила Пуцар, који је и научни саветник у Институту за архитектуру и урбанизам Србије.

Члан Матичног научног одбора за уређење, заштиту и коришћење вода, земљишта и ваздуха је Марко Иветић са Грађевинског факултета у Београду је такође члан радне групе, наводи се у саопштењу.