Фото: tanjug.rs

Дачић је, говорећи на конференцији "Глобална стратегија спољне и безбедносне политике Европске уније и западни Балкан", оценио да је допринос Србије заједничкој спољној и безбедносној политици ЕУ погрешно мерити процентима придруживања и црно-белом сликом да се морамо одлучити за једну од страна.

Он је нагласио да је ту оријентацију Србија посебно доказала и током прошлогодишњег председавања Организацији за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).

Наш стратешки приоритет је пуноправно чланство у Европској унији, рекао је Дачић, и нагласио да је глобална стратегија спољне и безбедносне политике ЕУ са великом пажњом пропраћена у Србији иако наша земља није чланица и није била укључена у њену израду.

Према његовим речима, за Србију је поменута стратегија значајна, с обзиром на то да смо започели преговоре о чланству у ЕУ, чији је важан сегмент усаглашавање са политиком Уније.

Свет, а тиме и ЕУ, али и западни Балкан који има, ако не кључну, онда важну улогу у безбедности Уније, пролазе кроз велика искушења и изазове, као што су тероризам, миграција, верски фанатизам и климатске промене, указао је први потпредседник Владе.

Према његовим речима, наша земља се до сада показала као поуздан и кредибилан партнер у очувању стабилности на западном Балкану, али и ублажавању последица мигрантске кризе, чији је талас уздрмао читаву Европу.

Дачић је рекао да је Србија од потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању 2008. године започела процес усаглашавања са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, иако је правно била обавезујућа од 2013. ступањем на снагу тог документа.

Он је навео да Србија пружа значајан допринос тој политици кроз учешће у војним мисијама Европске уније и Уједињених нација (УН), и да се на тај начин Србија показала као доследан и поуздан партнер Уније.

Тренутно је, како је пренео, 336 припадника Војске Србије у мултинационалним операцијама УН и ЕУ, од којих 29 у мировним мисијама ЕУ.

Први потпредседник Владе је навео да је по свом доприносу у односу на број становника Србија прва у региону и осма у Европи, и додао да наша земља може дати допринос и у цивилним мисијама ЕУ.

Стратешко опредељење Србије јесте пуноправно чланство у ЕУ. Нажалост, тај процес се протекле две године није одвијао живом динамиком, и отворили смо тек два поглавља, истакао је он.

Дачић је нагласио да охрабрује то што наша земља 18. јула наставља тај процес отварањем два кључна реформска и политичка поглавља – 23 и 24, и поручио да ће Србија наставити да посвећено ради како би остварила циљ да до краја године отвори још поглавља, као што су Поглавље 5, али и поглавља 25 и 26.

Први потпредседник Владе је навео да наша земља жели континуирани и отворан дијалог са институцијама и чланицама ЕУ о свим питањима у области спољне и безбедносне политике.

Дачић је указао на то да је за Србију веома важна порука у глобалној стратегији спољне и безбедносне политике Европске уније да кредибилна политика проширења представља стратешко улагање у просперитет и будућност Уније, и да ће бити заснована на стриктном и фер процесу.

Западни Балкан и Европска унија, како је подсетио, деле исте изазове, који захтевају заједнички одговор.

Србија је чврсто опредељена да одговори на бројне изазове савременог доба и пружи допринос сузбијању претњи, како на регионалном, тако и глобалном нивоу, навео је он, уз напомену да ће Влада Србије пажљиво анализирати глобалну стратегију, као и стратегију безбедности и одбране, а посебно сегмент претњи.

Дачић је уједно изразио задовољство због тога што на данашњој конференцији учествује и известилац Европског парламента за Србију Дејвид Мекалистер.

Мекалистер је поручио да Европска унија, упркос унутрашњим и спољним изазовима, остаје посвећена проширењу, посебно на свих шест земаља западног Балкана.

Он је навео да се ЕУ суочава са бројним спољним изазовима, али и са највећим унутрашњим изазовом у историји Уније, изласком Велике Британије.

Мекалистер је изразио задовољство тиме што ће Србија наредне недеље отворити два важна поглавља – 23 и 24, као и наду да ће Србија, током словачког председавања ЕУ, до краја године отворити још преговарачких поглавља, али и додао да о томе не одлучује Европски парламент, већ државе чланице ЕУ.