Број избеглиц у стању потребе, како се наводи, далеко је већи, а њихову судбину дели и више од 203.000 интерно расељених са Косова и Метохије, као и 18.000 лица која су расељена унутар територије Косова и Метохије.

Комесријат подсећа на то да је 618.000 људи добило избеглички статус у Србији услед ратова од 1991. до 1995. Године, 266.000 из БиХ и 330.000 из Хрватске.

Србија је показала хуманост и поштовање међународних стандарда и према скоро 600.000 миграната из Азије и Африке који су од средине прошле године прешли пеко наше територије.

И поред уложених напора и финансијских средстава из буџета Србије и од донатора, избегличко питање на овим просторима и даље није затворено.

Остварени су велики помаци, првенствено у решавању егзистенцијалних питања ове популације и динамици обезбеђивања трајних стамбених решења, која последњих година износи пет трајних решења на дан.

Од 2008. до 2015. године средствима донатора и из буџета Србије, 5.200 породица је добило адекватно стамбено решење, док је 4.300 породица економски оснажено.

Велики број стамбених решења биће обезбеђен и спровођењем Регионалног стамбеног програма, захваљујући којем ће више хиљада избегличких породица у наредних неколико година добити стан, пакет грађевинског материјала да заврши започету кућу, сеоско домаћинство или монтажну кућу и то из донаторских средстава.

На врхунцу избегличке кризе 1996. године у Србији је било 700 колективних центара са више од 50.000 људи у њима, док данас има девет колективних центара на територији централне Србије, са 347 смештених корисника, који ће бити затворени до краја године, а корисницима обезбеђена адекватна стамбена решења.

Током више од 20 година, свега 144.000 избеглица се вратило у земље порекла (75.000 у БиХ и 69.000 у Хрватску), а велики напредак у решавању спорних питања по избегличку популацију јесте остварен кроз процес регионалне сарадње, али је остао и одређен број отворених питања, наводи се у саопштењу.