Дачић је такође поручио да је несхватљиво да се у центру Европске уније отварају изложбе некоме ко је учествовао у погрому хиљада Срба, Јевреја и другог нехрватског становништва и који је у својој земљи осуђен на 16 година затвора и одузимање свих грађанских права у трајању од три године.

Први потпредседник Владе је нагласио да је та изложба покушај скидања одговорности са Степинца и рехабилитације усташког покрета и да не представља корак ка помирењу нити ка истини, већ напротив, само продубљује поделе.

Сведоци смо да је свет данас суочен са покушајем ревизије историје и релативизације победа и пораза, злочина и казни, рекао је он и додао да Србија, као жртва таквих покушаја на међународном плану, има обавезу да се против тога бори.

Дачић је навео да је шефу Мисије при Европској унији у Бриселу амбасадору Душку Лопандићу дата инструкција да упути оштар протест.

Лопандић је упутио протестна писма председнику Европског парламента Мартину Шулцу, као и председавајућем Комитету за спољне послове Европског парламента Елмару Броку, председнику групације Европске народне партије (ЕПП) Манфреду Веберу, а о наведеном ће обавестити известиоца за Републику Србију Дејвида Мекалистера, известиоце из сенке и друге посланике ЕП, рекао је он.

У писмима, Министарство спољних послова Србије указује на неприхватљивост организовања изложбе којом се велича лик и дело кардинала Степинца, који се представља као "истински бисер католичке цркве и хрватског народа".

Српски народ и Српска православна црква Степинца сматрају одговорним за масовне злочине против српског и другог нехрватског живља током Другог светског рата на подручју такозване Независне државе Хрватске (НДХ), поручио је први потпредседник Владе.

Дачић је подсетио на то да је Степинац осуђен 1946. године у Загребу (Врховни суд НР Хрватске) на 16 година затворске казне и губитак грађанских и политичких права у трајању од три године због свог деловања и подстицања на злочине, издају и сарадњу са усташким режимом и масовног покрштавања десетина хиљада Срба.

Такође, како је навео, папа Фрања зауставио је процес канонизације Степиница након разговора који су државни и црквени званичници Србије с њим водили, а формирана је и заједничка комисија Ватикана и СПЦ-а која треба да испита читав случај.

Он је указао на то да је председник Републике Србије Томислав Николић активно ангажован на прикупљању документационог материјала који треба да буде стављен на увид поменутој комисији, како би аргументи који говоре против канонизације Степинца били узети у обзир.

На крају, први потпредседник Владе је истакао да је ово питање веома важно не само за односе са Ватиканом, већ пре свега са Хрватском, будући да би се неуважавање историјских чињеница и улоге Степинца током НДХ у Другом светском рату одразило на процес суштинског помирења између две земље, као и у региону.

Овај догађај је организовала посланица Хрватске сељачке странке Маријана Петир у сарадњи са Хрватским католичким свеучилиштем, Уредом за културна добра Загребачке надбискупије и Радном групом ЕПП за међукултурни и религијски дијалог.