Београд, 15. јун 2016. године – Потпредседник Владе Републике Србије и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић разговарала је данас са шефом Мисије ММФ-а за Србију Џејмсом Руфом у оквиру ревизије аранжмана са том међународном финансијском институцијом.
У саопштењу Кабинета потпредседника Владе и министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре наводи се да је Руф истакао да је ММФ охрабрен резултатима постигнутим у Железницама Србије, уз уверење да то може постати модел и за реформу других јавних предузећа.
Шеф Канцеларије Светске банке у Београду Тони Верхеијен честитао је на напретку који је до сада остварен.
Теме разговора са ММФ-ом, Светском банком и ЕБРД-ом биле су реформе Железница Србије и развој пројекта модернизације пруге Београд–Будимпешта, пројекти у путној инфраструктури, укључујући и рехабилитацију путева у Србији, напредак Србије на Дуинг бизнис листи Светске банке, као и реформа катастра.
Званичницима светских финансијских институција представљени су планови даље реформе Железница Србије, али и до сада постигнути резултати.
Михајловић је истакла да је ове године отворено железничко тржиште, што ће локалним самоуправама помоћи да привуку заинтересоване приватне превознике на пружним деоницама које су сада нерентабилне, а којих има приближно 800 километара.
Тржиште је отворено и трудимо се да подигнемо ниво услуге на српским пругама, поручила је потпредседник Владе и додала да се више од 400 километара пруга у Србији уопште не користи деценијама, а плаћа се земљиште на којем су, због чега ће се одмах кренути у процес њиховог гашења како би се смањили трошкови.
Овај сектор очекује и рационализација броја запослених где ће се о тачном броју вишка запослених и висини отпремнина које ће им бити понуђене наставити преговори са синдикатима док се не дође до решења прихватљивог за све, поручила је она.
Михајловић је званичнике ММФ-а, Светске банке и ЕБРД-а информисала и о томе да се пројекти у путној инфраструктури реализују у задатим роковима, а да је успешна реформа у грађевинарству имала вишеструке ефекте на укупну економију, па је учешће грађевинарства у БДП-у са 4,1 одсто, колико је износило у 2014. години, повећано на 5,1 одсто у 2016. години.
Паралелно са тим, како је истакла, започета је и реформа катастра, која је подједнако важна како би систем у потпуности функционисао, што ће додатно побољшати позицију Србије на листи Светске банке.