Смањење броја незапослених:

- У наредних пет година у Србији би број незапослених требало да се преполови, односно да уместо готово милион на бироу буде 500.000 људи мање. Услов да се то и деси је да у нашу земљу уђе 3,4 милијарде директних инвестиција. Ако све буде текло по плану те, 2010. године, стопа незапослености била би прихватљивих 10 одсто, што предвиђа и Национална стратегија за запошљавање, коју је Влада недавно усвојила.

Из повећаног прихода од ПДВ-а који смо хтели да уложимо у инвестиције у привреди највећи део смо морали да оставимо за пензије. То је проблем. Тако ће 14,5 милијарди динара уместо у привреду, инвестиције и подстицање извоза отићи у пензије.

О броју људи који ће остати без посла након реформи државне управе, просвете и здравства:

- Иако их на бироу има деветсто хиљада, стварно је незапослено око 550.000 људи. Имамо договор у Влади да омогућимо људима да здравствено осигурање остварују преко Фонда здравства, да не морају да буду пријављени на бироу само због тога. Наша процена је да је 200.000 - 250.000 људи на бироу само због тога да би стекли право на здравствену заштиту. Те промене ће донети нови закон о здравственом осигурању који ће ускоро бити усвојен.

Осим тога, планирамо да у овим гранама идемо на издвајање техничког, помоћног особља у посебна предузећа. У здравству Србије трећина је немедицинско особље, док је у свету стандард да их нема више од пет одсто. Они који раде послове техничког одржавања или пружају неке услуге могу да раде за дом здравља, али и за неке друге који то желе. Тај концепт не угрожава никога ко хоће да ради. Никад више у Србији неће бити да је радни однос исто као пензија. То ће људи морати да схвате. Неко мора да им каже да неће добити плату ако је нису зарадили.

Новац за социјалне програме:

- Новца за социјалне програме има довољно. ММФ и Светска банка једино не праве проблеме око пара за Транзициони фонд, колико год да тражимо. За све друго питају - зар мора толико. Из ребаланса буџета који ће бити у јуну обезбедићемо још додатних средстава. Ова и следећа година су ударне када је у питању отпуштање вишкова и реструктурирање предузећа.

Колико безболно може да се прође кроз транзицију:

- Ја увек говорим људима - питајте власт шта је урадила за вас ове године, али питајте и себе шта сте урадили за себе саме. Могуће је да много мање боли него што би иначе болело. Али мора постојати сарадња тих људи о којима се ради. Не можете ви помоћи људима ако они неће сами себи да помогну. Обезбедили смо новац за дошколовавање, обуку и преквалификацију оних који су на бироима и то је њихова шанса. У свету је нормално да неко сам плаћа своје школовање. Ту прилику незапослени би требало да искористе јер понуда неће дуго важити.

Ова и наредна година су и последње године у којима постоје субвенције за привреду. Једва смо се за то изборили јер напољу кажу да тога нема нигде, да плаћаш некоме да би радио. То јесте болесно. Али ми знамо како је до тога дошло, и због санкција и заслугом тог света. Субвенције су "бај-пас" до приватизације или гашења. Али то не може да траје бесконачно.

Социјални дијалог у Србији:

- Још постоји резерва о преузимању дела одговорности. Лагодније је не бити јасан у ставу, имати политичку причу. Сад се већ припрема буџет за следећу годину, једна од елементарних тачака биће Социјално-економски савет. Код нас недостаје и политички дијалог, постоји неспремност на дијалог уопште. Поред тога, српско друштво још нема социјалних, друштвених слојева који имају своје јасно прецизиране интересе. Завршетком приватизације настаће већа потреба за социјалним дијалогом јер ће и социјални сукоби бити чешћи. Планирамо да до краја ове године направимо социјални пакт.

Нови закон о раду:

- Претходни закон је био испод стандарда ЕУ. Он је заговарао екстремно либералну концепцију радног односа. Нови закон је уравнотежен, између либералне и социјалдемократске концепције. Радници морају да се осећају као људи, али законска решења не смеју да блокирају инвестирање.