Фото: Танјуг

Вулин је објаснио да ће ово законско решење регулисати питања шта су социјална предузећа, на који начин се формирају, колико трају, како могу да стичу имовину и које погодности имају.

Суштински проблем у социјалном предузетништву јесте дилема како да једно предузеће учествује на тржишту, буде кокурентно, али истовремено и заштићено, навео је министар.

Он је оценио да је предузеће „Традиција југа“ прави пример како се организује социјално предузетништво, уз напомену да је у њему директно запослено десет радника, од тога девет жена, док је још 30 жена које се баве пољопривредном производњом индиректно укључено преко откупа њихових производа.

Према његовим речима, у наведеном предузећу, које функционише у оквиру кооперативе „Традиција и предузетништво“ НВО „Животна помоћ“ из Врања, запослене су жене из угрожених социјалних категорија.

Предузеће, како је прецизирао, припрема оброке за мигранте смештене у Привременом прихватном центру у Прешеву, као и за пет социјално угрожених породица из Врања са укупно двадесет чланова, од којих су неки особе са инвалидитетом.

Вулин је поновио да ће ресорно министарство и даље помагати оваквим предузећима, и нагласио да ће њиховом раду допринети и доношење новог закона.

Министар се осврнуо и на извештај организације "Хјуман рајтс воч" о заштити деце са инвалидитетом, истакавши да ће га ресорно министарство веома пажљиво размотрити.

Та организација је у извештају оценила да је Влада Србије остварила одређени напредак у заштити деце са инвалидитетом, али да се таква деца и даље занемарују и углавном су изолована у посебним условима.

Министар је рекао да је веома поносан на људе који раде у области социјалне заштите, обећавши да ће се водити рачуна о томе да се услови на сваки начин побољшају.

Он је оценио да је Србија, када је у питању процес деинституционализације, далеко одмакла, и подсетио на то да је ове године локалним самоуправама дато укупно 400 милиона динара за изградњу дневних боравака за децу или старије особе.