Београд, 6. јун 2016. године – Председник Владе Републике Србије Александар Вучић изјавио је данас да су слобода изражавања, мисли, савести и вероисповести најважније слободе у савременом човечанству, али да се оне неретко злоупотребљавају, због чега је потребно да их прати и одговорност.
Вучић је на конференцији “Open Sweden”, посвећеној обележавању 250-годишњице првог акта о слободи изражавања у свету, који је донет у Шведској, констатовао да су те слободе у многим приликама и с правом коришћене, али истовремено и злоупотребљаване, нарочито у политичке сврхе.
Апсолутна слобода не може да постоји, рекао је он и додао да може да постоји само она слобода која иде уз одређену врсту одговорности.
Од Шведске бисмо могли да научимо о слободи, а још више о одговорности, нагласио је премијер и подсетио на то да Устав Србије гарантује слободу мишљења и изражавања.
Према његовим речима, веома је важно да се у друштву изграде отвореност дискусије и расправе, без одузимања права другима и без обзира на разлике у ставовима.
Он је, када је реч о медијским слободама, напоменуо да је Србија донела најбоље законе у складу са ставовима Венецијанске комисије.
Влада ће напорно радити и трудити се да се мења и да буде боља, поручио је Вучић, при чему је исказао захвалност Шведској као једној од највећих билатералних донатора наше земље.
Амбасадор Шведске у Србији Кристер Асп уручио је, на пријему у част обележавања Националног дана те земље, Вучићу честитку председника Владе Шведске Стефана Левена поводом победе на недавно одржаним парламентарним изборима.
 |
Александар Вучић и Кристер Асп |
Вучић је, изражавајући захвалност на честитки, рекао да очекује Левенову посету Србији у најскоријем периоду, у наредних неколико месеци.
Верујем да Србија може доста да допринесе породици народа Европске уније, и Шведска ће подржавати Србију све док у потпуности не оствари пуноправно чланство у ЕУ, поручио је Асп.
Он је указао на то да је Србија пред отварањем поглавља 23 и 24, чији је циљ да се успостави област слободе, правде и безбедности у Европи, истичући да је отварање тих поглавља најважнији корак на путу једне земље ка чланству у ЕУ.
Асп је, када је реч о закону донетом пре 250 година, објаснио да се тим актом забрањује цензура у штампаним медијима и јавности обезбеђује увид у званична документа, као и њихово право да учествују у политичкој дебати, што се сматра великим доприносом развоју модерног шведског друштва.
Шеф Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Републике Србије ЕУ Тања Мишчевић оценила је да су поглавља 23 и 24 не само контролна, већ кључна за стабилизацију и континуитет институција.
Обележавањем 250-годишњице усвајања првог акта о слободи изражавања у свету указује се и на значај поглавља 23 и 24, како за Србију, тако и за Европску унију, као и на важност да поменута поглавља буду отворена у блиској будућности.
Поглавља 23 и 24, која се односе на правосуђе и унутрашње послове, имају за циљ да успоставе владавину права, слободе и безбедности у Европској унији.