Слободан Вуксановић

О лошем стању у спорту у Србији и Црној Гори?

- Спорт је увек на најнижим гранама кад се заборави основна ствар, а то је масовно бављење спортом деце најмлађег узраста. Површно бављење спортом подразумева само праћење највећих такмичења и пребројавање евентуалних медаља. А озбиљно бављење спортом подразумева организовање спортских такмичења, пионирских селекција у клубовима, непрекидно инвестирање у њих и праћење њиховог развоја. После извесног времена почињу да се смењују генерације шампиона и медаље континуирано стижу.

Ко и колико може да помогне спорту у нашој земљи?

- Не може спорт да буде изузет од општег сиромаштва и неповољних транзиционих околности. Ја могу да потврдим да Влада Војислава Коштунице има апсолутно разумевање за спорт и да министар Динкић, у свакој прилици, помаже учешће на великим спортским такмичењима. Међутим, то не може да буде довољно, због тога спортски савези, клубови и Олимпијски комитет, као и сви остали спортски радници морају да се понашају домаћински и менаџерски. Морају да буду активни у проналажењу предузећа и компанија за помоћ спортистима. Нажалост, таквих компанија нема много.

Да ли треба да се направе приоритети кад је реч о финансирању спорта?

- Приоритети већ постоје. Најуспешнији представљају приоритете. Међутим, најуспешнији су и најпознатији па им је утолико лакше да се и сами снађу у тешким приликама. Ја се, опет, упорно враћам деци и њиховом бављењу спортом. То сматрам својом главном обавезом. Освајање олимпијских медаља почиње у пионирским селекцијама. Увек и свуда у свету.

О министарству спорта и закону о спорту?

- Закон је написан и налази се у скупштинској процедури, али због рекордног броја предложених нацрта закона предлагачи сваког од њих морају имати стрпљења. Кад је реч о засебном министарству спорта, ја немам ништа против, али сви знају да оно, само по себи, не може ништа да реши. Суштина је у доброј организацији и количини новца. Сад се спорт налази у оквиру Министарства просвете и спорта и немамо довољно новца, па опет успевамо да реализујемо многе добре идеје и да многим спортистима помогнемо - зато што се искрено трудимо и зато што разумемо њих и њихове проблеме.

Приватизација у спорту?

- Приватизација је, иначе, осетљиво питање. Она може да буде потпуно либерална, а може имати и нека ограничења. Међутим, то не може да буде одлука једног човека. То мора да буде државна политика и одлука коју доноси већи број најодговорнијих људи у држави.

О случају кајакашице Јањић, која је због недостатка новца за припреме узела држављанство Мађарске и за њихову екипу освојила две медаље (златну и сребрну)?

- Можемо само да жалимо због овог случаја, али сваки спортиста има право да бира свој пут и да се бори на свој начин. Јер, живот је исто што и спорт - некад се одлучујемо за линију мањег отпора, а некад остварујемо "немогуће".