Богосављевић-Бошковић је, након обиласка домаћинстава пољопривредника у Новом Селу, истакла значај удруживања пољопривредника на локалу, како би били конкурентнији и тако удружени могли лакше да наступају на тржиштима.

Она је нагласила да је истовремено веома важно да пољопривредни произвођачи имају већи асортиман производа.

Богосављевић-Бошковић је подсетила на то да је Министарство прошле недеље потписало уговоре са банкама о изузетно повољним субвенционисаним кредитима, са фиксном каматном стопом од три одсто на годишњем нивоу.

Према њеним речима, средства су намењена како за набавку опреме и механизације, тако и за повећање грла, производњу цвећа, кредите пласиране у развој ратарства, воћарства, виноградарства и повртарства.
Кредити, чији је рок од једне до три године, са грејс периодом до годину дана, одобравају се и исплаћују у динарима, без валутне клаузуле, објаснила је она.

Богосављевић-Бошковић је, приликом посете произвођачу меда из села Коренита, истакла да је ресорно министарство ове године повећало подстицаје по кошници пчела, који износе минимум 600 динара по кошници, као и да произвођачи могу да рачунају на бесповратна подстицајна средства за набавку опреме у пчеларској производњи.

Максимални износ подстицаја, како је навела, јесте два милиона динара, а произвођачи меда имају могућност да добију повраћај за набавку кошница, центрифуге, електричних отклапача саћа, када за отклапање саћа, електричних пумпи и пунилица за мед, топионица за восак, електричног декристализатора, аутоматског стола за паковање меда, сушаре за полен и стресача пчела.

Министарство у наредним годинама планира доношење нових мера подршке у сектору пчеларства, кроз израду Националног програма за пчеларство који ће бити у складу са програмима које примењују и земље чланице ЕУ, најавила је она.

Богосављевић-Бошковић је изразила задовољство чињеницом да број пчелара и пчелињих заједница континуирано расте.

Она је, у складу са тим, указала на неопходност повезивања и удруживања пчелара са циљем подизања конкурентности домаћих производа, али и потребе брендирања производа кроз заштиту географског порекла како би Србија своје пољопривредне и прехрамбене производе учинила препознатљивијим на тржиштима ЕУ.

Србија већ има такве производе по којима је позната у свету, а један од њих је и мед са заштићеним географским пореклом, међу њима хомољски мед, фрушкогорски липов мед и качарски мед, док је тренутно у поступку заштите и ђердапски мед, закључила је Богосављевић-Бошковић.