Богосављевић-Бошковић је, учествујући на конференцији о безбедности хране под називом "Шта једемо?", истакла да смо често сведоци пласирања медијских дезинформација о безбедности и квалитету хране у Србији.

Према њеним речима, то изазива нетачно информисање јавности, а често и алармантно дејство на потрошаче, с обзиром на то да се ради о здрављу људи, а нису занемарљиви ни економски губици које наши произвођачи трпе због тога.

Она је поручила да је важно да се јавност исправно информише и едукује о храни коју конзумира, и указала на значај чињенице да је о овој теми реч данас када се обележава Светски дан здравља под слоганом "Победи дијабетес".

Србија се налази у почетној фази преговора о приступању ЕУ и потребно је да се национално законодавство и у сегменту безбедности хране усклади са европским правним тековинама, навела је Богосављевић-Бошковић, напомињући да се безбедност хране третира у ширем контексту, кроз интегрисан приступ.

Она је објаснила да овакав приступ има за циљ да обезбеди висок ниво безбедности хране, здравља животиња и биља и добробити животиња кроз функционисање ланца "од њиве до трпезе", уз одговарајућу контролу, управљање ризиком и обезбеђивање ефикасног функционисања система на унутрашњем тржишту.

Да би се омогућила примена оваквог приступа безбедности хране, како је подвукла, потребно је да успоставимо ефикасан систем контроле и усклађеност са европским стандардима у области безбедности и квалитета хране, здравља, добробити и исхране животиња, као и здравља биља.

Према њеним речима, овакав национални приступ потребан је не само због могућности извоза у ЕУ и на друга међународна тржишта, већ превасходно због заштите здравља домаћег становништва кроз конзумирање квалитетне и здравствено безбедне хране.

Фото: tanjug.rs

Богосављевић-Бошковић је нагласила да је приоритет ресорног министарства обезбеђивање адекватног функционисања свих институција надлежних за безбедност хране.

Такође, како је навела, активности су усмерене ка унапређењу законодавног оквира и повећању ефикасности инспекцијских служби у циљу боље контроле и управљања ризиком.

Наши партнери на успостављању напредног система безбедности хране јесу примарни пољопривредни произвођачи и прехрамбена индустрија, који заједно са надлежним институцијама чине интегрисан систем производње и пласмана здравствено безбедне хране, указала је она.

Према њеним речима, главна одговорност је на субјекту у пословању храном, и то у свим фазама производње, прераде и промета, док је дужност надлежне институције да врши проверу тих субјеката у смислу поштовања прописа, као и да креира оквир за несметано пословање оних који се баве производњом и прометом хране.

Једино на овај начин, испуњавајући своје обавезе, можемо успоставити стабилан систем, који домаћим и иностраним потрошачима гарантује конзумирање квалитетне и здравствено безбедне хране, рекла је Богосављевић-Бошковић.

Она је закључила да наши грађани, али и страни туристи у Србији, једу не само најукуснију, већ и здраву и безбедну храну, а да наши произвођачи у свет извозе апсолутно безбедне и најквалитетније производе, наводи се у саопштењу Министарства пољопривреде и заштите животне средине.