Вучић је, приликом отварања конференције "Систем азила и миграција: избегличка криза и реформски процеси", рекао да је сасвим извесно да ће Србија, Бугарска и Грчка увек бити важне транзитне земље.

Наш задатак јесте да се за то припремимо, а по том питању очекујемо велику помоћ и подршку, поручио је он, уз напомену да морамо бити спремни да јачамо све наше капацитете.

Према његовим речима, ово је највећа избегличка криза од Другог светског рата, која је истовремено уздрмала темеље ЕУ и показала да између земаља Уније не царује солидарност.

Криза је, како је додао, показала и како се и све друге земље које не припадају ЕУ односе према избеглицама, али и како функционише владавина права и како се поштују принципи.

Вучић је поновио да ће Србија дати све од себе да буде део заједничког европског решења, уколико га буде било.

Ако такво свеобухватно решење не буде постигнуто, како је додао, понашаћемо се као људи и поштоваћемо принципе солидарности.

Захваљујем се цивилном сектору због тога што смо током избегличке кризе заједно успели да савладамо све проблеме и будемо одговорни и хумани у прихвату избеглица, подвукао је он.

Истовремено, поносан сам на то што Србија није подизала зидове и правила поделе на Балкану, нагласио је Вучић.

Премијер је уједно указао на то да су и због тога важна преговарачка поглавља 23 и 24, као и нови закон о азилу и привременој заштити.

Такође, како је додао, потребан нам је и нови закон о странцима, који ћемо прво послати европској агенцији на мишљење.

Вучић је прецизирао да је у Србију прошле године ушло 651.000, а од почетка године 100.000 миграната, који су регистровани и пружена им је нега, смештај и заштита.

Наш однос је био природан, људски, нормалан и рационалан, при чему не мислим да због тога треба да будемо похваљени ми, већ пре свега земље које су примале избеглице за стално, рекао је премијер.


Он је навео да Србија није богата земља и да је то кључан разлог због којег мигранти нису желели да остану на нашој територији, али и додао да се нада да ће неки од њих остати и да ће Србија постати њихова отаџбина.

Премијер је поновио да је избегличка криза само тренутно одложена, а никако решена, због свих проблема у Пакистану, Авганистану и Сирији, као и да ће у будућем периоду морати да се ради на другачијим механизмима.

Према његовим речима, морају да се стварају друштва која ће имати више толеранције, јер само она друштва која су спремна на инклузију могу да опстану.

Вучић је, такође, изразио захвалност Норвешкој због тога што је најавила помоћ од око три милиона евра за јачање система азила у Србији, али и на огромној подршци те земље и у свим осталим питањима.

Конференцију је организовала Група 484, у партнерству са Београдским центром за људска права и Београдским центром за безбедносну политику, као и уз подршку Амбасаде Норвешке у Србији.

Скупу присуствује више од 100 представника државних институција надлежних за питања миграција и азила и међународних и домаћих организација цивилног друштва.

Конференција је део пројекта „Умрежавање и грађење капацитета за ефективнију миграциону политику у Србији".