Фото: minrzs.gov.rs

Вулин је, подсећајући на то да ће 4. априла бити одржан састанак Међувладине српско-мађарске комисије, рекао да нема оправдања за то што се та комисија није састајала већ пет година.

Несхватљиво је, како је оценио, да држава пет година није разговарала о правима Срба у Мађарској и да пет година није показала колико јој је стало до српске заједнице у Мађарској.

Он је поручио да ће Срби, докле год живе у Мађарској или било где ван граница Србије, имати подршку владе и читавог народа, којима је стало до њих, и додао да је сигуран у то и да је Мађарској стало до њених грађана српске националности.

Трагови у историји и култури Мађарске које је српски народ оставио не могу да буду избрисани и Мађарска би била много сиромашнија да српске историје, културе и традиције нема на њеном простору, истакао је Вулин.

Према његовим речима, на седници комисије биће разговарано о свим проблемима српске заједнице у Мађарској и мађарске у Србији, при чему се ништа о Србима у Мађарској неће одлучивати без Срба из те земље.

Срби у Мађарској, како је навео, траже оно на шта имају право - да се њихов положај даље побољшава, да се води рачуна о њиховим мањинским правима, омогући већи политички утицај, очување традиције, културе и историје.

То није могуће без подршке Владе Мађарске, али ни без матице, указао је Вулин и додао да су односи влада двеју земаља срдачни, при чему такав однос треба користити и за побољшање положаја српске заједнице у тој земљи.

Српски народ у Мађарској је оставио дубок траг, који не сме да буде само у историји и прошлости, већ треба да продубљује своје таргове и сада и у будућности. Срби овде нису само група која је задужена за сећање, већ су жив, делатан народ, нагласио је министар.

Представник Самоуправе Срба у Мађарској Игор Рус навео је да је на састанку било речи о приоритетним питањима за Србе у Мађарској, а пре свега о неколико одлука Владе Мађарске које треба да буду спроведене, а односе се на српску заједницу.

То су одлуке о обезбеђивању простора за забавиште у оквиру српске школе "Никола Тесла" у Будимпешти, затим одлука о оснивању српског образовног центра у Сегедину, о увођењу академског речника, враћању имовине и одлука о будућем музеју српске цркве у Сентандреји, објаснио је Рус.