Директор Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић истакла је том приликом да се о праву и положају жена у Србији мора разговарати сваки дан, а не само 8. марта.

Желимо да данас из парламента оде порука о снази коју има 3.700.000 жена и да обиђе читаву Србију, рекла је Пауновић, додајући да су данас у парламенту представнице Владе, највишег законодавног тела, градоначелнице, председнице невладиних организација и медија и остале жене које су својим радом обележиле борбу за бољи положај свих жена у Србији.

Пауновић је указала на то да жене представљају најрањивију групу на тржишту рада, жене су најзаступљеније у категорији „издржаваних лица", већи проценат хроничних болести забележен је код жена, међу особама са инвалидитетом већи је број жена него мушкараца, а жртве насиља су у преко 95 одсто случајева жене.

Она је истакла да према актуелним подацима жене зарађују, у просеку, читавих 11 одсто мање од мушкараца, као и да чине већинску радну снагу у мање плаћеним професијама.

Оно што смо научиле током протеклих векова је да уколико су жене образоване, то је важна ствар за њих али и њихову породицу, која тада може да напредује, истакла је Пауновић.

Директор Канцеларије за људска и мањинска права је нагласила да, када жене не трпе насиље, њихове породице напредују а уколико жене имају прилику да раде и зараде као пуноправни и равноправни партнери у друштву и заједници, њихове породице такође напредују.

А када породица напредује, напредују друштво и држава. Зато је важно да се жене укључе, пробуде, активирају и ангажују, поручила је Пауновић.

Потпредседник Владе Републике Србије и председник Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић поручила је да жене не пристају ни на шта мање од пуне равноправности.

Михајловић је рекла да у Србији нема равноправности мушкараца и жена и да због тога, жене у Србји морају да се сваки дан боре како би биле видљивије, да не трпе насиље, да буду исто плаћене за исти посао, као и да имају закон који ће им дати већа права – закон о родној равноправности.

Председник Скупштине Србије Маја Гојковић поручила је да жене у Србији морају заједно да наставе борбу за пуну равноправност и друштво без предрасуда и стереотипа и тиме отворе врата другим женама.

Наш циљ мора да буде стварање Србије у којој ће једино мерило успеха бити рад и постигнути резултати, а не чињеница да ли сте мушкарац или жена, истакла је Гојковић.

Она је напоменула да су права жена од момента када је у Србији први пут обележен Дан жена сигурно побољшана, али жене у Србији, као и широм света, данас имају потребу да се и даље боре.

Председник Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Скупштине Србије Мехо Омеровић обратио се на Дан жена мушкарцима.

Поштовани мужеви, синови, браћо, младићи, данас није важно да ли ћете у маниру старих времена поклонити цвет и пар минута пажње женама, важно је да схватите да је неопходно да сваког дана будете бољи и пажљивији, рекао је Омеровић.

Он је додао и да је данас прави тренутак да сви они који то још нису, схвате и прихвате да смо сви једнаки и да нас пол не чини ни лепшим, ни слабијм, ни јачим.

Оперска певачица Наташа Тасић указала је да Ромкиње спадају у ону групу жена које се данас суочавају са бројним проблемима и стога је своје искуство на тешком путу до успеха поделила са присутнима као припадница управо ове националне мањине.

Присутнима се обратила и Марија Обрадовић, прва жена која се нашла на челу скупштинског одбора и једна од жена захваљући чијем раду је Женска праламентарна мрежа у претходном периоду постигла значајне разултате.

Гордана Рајков испред Националне организације особа са инвалидитетом говорила је о проблемима са којима се суочавају жене са инвалидитетом и начинима како успешно можемо савладати препреке.

Председник Удружења привредница и предузетница Србије Мирјана Ђурђевић је својим личним примером показала да жене могу да буду значајан економски покретач Србије.

Књижевница Исидора Бјелица је послала поруку женама да не одустају ни пред највећим животним препрекама и улила наду женама у Србији да треба да се боре, да траже помоћ кад је потребно и да не одустају.