Божовић је у изјави за портал "European Western Balkans" оценила да је то велико признање за Србију и подсетила на то да је 2014. године по процени Европске комисије поменуто поглавље било једно од пет најмање припремљених.

Само две године касније, резултатима, напорним радом и посвешћеношћу људи који су укључени у овај процес, Европска комисија је оценила да је Србија спремна и да има јасну визију у овој области, навела је она.

Према њеној оцени, Србија је успела да у року од две године преведе животну средину из "црвене" у "зелену" зону.

Божовић, која је и шеф преговарачке групе за Поглавље 27, нагласила је да би отварање овако захтевног поглавља без мерила могло уједно да буде преседан у односу на друге земље чланице и кандидате.

Потребно је правовремено планирати и ефикасно инвестирати у развој инфраструктуре за животну средину како бисмо у наредних 15 година достигли стандарде у области управљања отпадом, односно у наредних 25 година достигли стандарде у области управљања отпадним водама, навела је државни секретар.

Она је указала на то да је један од стратешки најзначајнијих корака који је учињен у овом периоду усвајање документа ''Статус и планови транспозиције и имплементације правног оквира ЕУ за Поглавље 27 - животна средина и климатске промене''.

Овај документ, како је објаснила, представља детаљан приказ тренутног стања заштите животне средине у Србији.

Он садржи јасне планове транспозиције и имплементације правног оквира ЕУ за ову област, са детаљним краткорочним, средњорочним и дугорочним циљевима током овог процеса, као и финансијске процене, нарочито у делу инфраструктурних директива о депонијама, отпаду, пијаћој води и третману отпадних вода.

Божовић, која борави у Бриселу на састанку преговарачког Пододбора за Поглавље 27, указала је и на значај усвојених измена и допуна Закона о заштити животне средине и Закона о управљању отпадом.

Она је истакла да се оправданост увођења Зеленог фонда огледа у томе да је неопходно успоставити стабилан и предвидив систем финансирања заштите животне средине, при чему највећу подршку очекујемо из претприступних фондова ЕУ.

Према њеним речима, Србија сада има на располагању 160 милиона евра из претприступних фондова, а план је да се из ових фондова до 2020. године финансирају пројекти управљања отпадом и отпадним водама за велике градске центре Нови Сад, Крагујевац и Ниш.

Такође, како је додала, предвиђено је и финансирање пројеката управљања отпадом за Каленић и Зрењанин, као и управљања отпадним водама за Краљево, Чачак, Брус и Блаце.