Богосављевић-Бошковић је навела да се у члану 64 тог закона јасно каже да ако надлежни орган локалне самоуправе не спроведе поступак јавног надметања и не донесе одлуке о давању у закуп пољопривредног земљишта у државној својини, поступак ће спровести Министарство, односно надлежни орган за послове пољопривреде аутономне покрајине, за територију аутономне покрајине.

Према њеним речима, из овога се јасно види да су и локална самоуправа и надлежни покрајински секретаријат својим нечињењем у претходној години довели до ове ситуације, која уништава наше пољопривреднике.

Она је истакла да је локална самоуправа у 2015. години каснила седам месеци са усвајањем програма и тако пробила све агротехничке рокове.

Такође, како је нагласила, упркос кашњењу и неспровођењу лицитације од стране локалне самоуправе, ни надлежни секретаријат покрајине није спровео поступак, на шта је према закону био у обавези, и тиме је онемогућио предузимање даљих мера у циљу заштите и легалног коришћења државног пољопривредног земљишта.

Богосављевић-Бошковић је подсетила на то да у Сомбору ни у агроекономској 2014/2015. години није спроведена лицитација, већ је само дато 667 хектара по основу права пречег закупа, тако да на основу наведене одредбе покрајински секретаријат такође није спровео лицитацију.

Управо су овакве злоупотребе биле основни разлог за доношење новог Закона о пољопривредном земљишту, који се примењује од 1. јануара ове године.

Нови закон сада јасно прописује механизме за кажњавање узурпатора и оних који су одговорни својим нечињењем и ти механизми ће бити у потпуности примењени, поручила је Богосављевић-Бошковић.

Министарство пољопривреде и заштите животне средине ће против одговорних предузети одговарајуће санкције, од изрицања новчаних казни до скидања илегалних усева, закључила је она.