Фото: Министарство спољних послова

Дачић је том приликом подсетио на то да последњих десет година ниједна криза није настала на Балкану - ни економска криза, ни међународни тероризам, као ни мигрантска криза, али да постоји могућност да Србија сада буде жртва јер има незгодан географски положај.

Наша земља је окружена чланицама ЕУ – Грчком, Бугарском, Румунијом. Вама мигранти долазе са Блиског истока, Африке, а нама мигранти долазе из ЕУ. Србија не жели да буде жртва неспособности ЕУ да заштити своје спољне границе, поновио је први потпредседник Владе.

Он је нагласио да Србија поштује међународне обавезе и став Немачке о мигрантима, али да неће дозволити да сви други затворе границе, а да на крају мигранти остану у нашој земљи, јер то није могуће.

Истовремено, Дачић је подсетио на то да је криза у Украјини скренула пажњу европске политичке сцене на ОЕБС, јер се дуго година сматрало да је то организација која нема праву улогу у систему европске безбедности.

Међутим, како је додао, председавање Србије тој организацији суочило се са неколико проблема – кризом у Украјини и око ње, проблемима који су настали терористичким нападом у Паризу и мигрантском кризом.

Он је навео да је прошле године обележена 40-годишњица Хелсиншког завршног акта, а тим поводом Тројка је формирала Панел еминентних личности, на челу са амбасадором Волфангом Ишингером, који је требало да осмисли будућност европског система безбедности.

Према његовим речима, за време председавања Србије ОЕБС-у постигнуто је неколико значајних резултата.

Наиме, продужен је мандат Специјалној посматрачкој мисији ОЕБС-а у Украјини на годину дана, који истиче 31. марта, док је на Немачкој као новом председавајућем да издејствује његов даљи продужетак, прецизирао је Дачић.

Он је навео да је пакет мера за спровођење споразума из Минска такође договорен у време председавања Србије, али да није до краја реализован јер преговарачи, како је оценио, немају потпуна овлашћења да постигну договор, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова.