Београд, 10. фебруар 2016. године – Министар правде у Влади Републике Србије Никола Селаковић изјавио је данас да ће доношењем закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника бити заокружен законодавни оквир у области враћања одузете имовине.
|
Фото: Фонет |
Селаковић је, образлажући предлог овог закона у Скупштини Србије, истакао да ће се на тај начин допринети већем разумевању људских права, што је од суштинског значаја за спречавање расне и верске дискриминације.
Министар је оценио да се доношењем оваквог закона јасно ставља до знања који је став државе и народа према одређеним немилим и мрачним дешавањима у нашој прошлости, нарочито у време непријатељске окупације и као последица квислиншког режима на територији садашње централне Србије и Баната.
Усвајање тог закона, како је навео, предвиђено је Националним програмом за усвајање правних тековина Европске уније и годишњим планом рада Владе Србије за 2016. годину.
Поред свега онога што представља правни основ за доношење овог закона, постоји нешто што може да се назове моралном обавезом, која ојачава антифашистички идентитет нашег народа и државе, нека врста обавезе према припадницима јеврејског народа који су живот и дела посветили нашој Србији, нагласио је Селаковић.
Према његовим речима, ово законско решење на свеобухватан начин уређује питање отклањања последица одузимање имовине, одређује услове, начин и поступак враћања имовине и враћања одузете имовине која је у време одузимања била у функцији јеврејске заједнице.
Враћањем имовине се, како је истакао, отклања свака неизвесност у погледу њене судбине.
Селаковић је данас образлагао и Предлог закона о изменама и допунама Закона о прекршајима, којим је предвиђено проширење примене прекршајног налога на већи број прекршаја.
Он је навео да је од почетка примене тог закона у марту 2014. године саобраћајна полиција издала 1.123.364 прекршајна налога.
Министар је рекао да је од тог броја само 1,48 одсто или 16.625 оспорено по основу захтева за судско одлучивање, а да је број добровољно плаћених новчаних казни из прекршајних налога врло велики – 835.245, односно 75 одсто.
Селаковић је навео и да је на основу издатих прекршајних налога добровољно плаћен износ од 16,7 милиона евра.